Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Veruje se da je tog dana Isus Hrist vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na Zemlji, darovao večni život.
Zbog značaja ovog praznika, svaka nedelja u toku godine je posvećena Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevice ili neposredno posle nje, ali nikada pre. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezan i običaj darivanja jajima jer je jaje simbol obnavljanja prirode i života. Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.
Farbanje jaja jedan je od najlepših i najradosnijih običaja, koji se nije iskorenio čak ni u gradovima. Domaćice, po ustaljenoj tradiciji, farbaju jaja na Veliki petak
Kako se farbaju jaja?
Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, a zatim u šerpu sa vodom u kojoj će se kuvati i farbati jaja dodaje malo vodice koja je osveštana u toku Vaskršnjeg posta. Kada voda sa bojom provri, u nju se spuštaju jaja, pazeći da budu ravnomerno obojena, a deca bi trebalo da obigravaju oko majke i broje sveže ofarbana jaja. Prvo obojeno jaje se ostavlja na stranu do sledećeg Vaskrsa i zove se čuvarkuća.
Simbolika
Jaja se farbaju u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosnica, devojka koja je sa Bogorodicom neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja i kojoj se Hrist prvi javio po vaskrsenju, putovala u Rim da propoveda jevanđelje i posetila cara Tiberija. Tada mu je, prema verovanju, u znak pažnje kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje i pozdravila ga rečima: Hristos voskrese. Crvena boja simbolizuje Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Prema verovanju, vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i crkve.
Vaskršnje slavlje
Kada osvane dan Hristovog vaskrsenja, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom decom odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima „Hristos voskrese“ i „Vaistinu voskrese“ i taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kada se iz crkve dođe kući, ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Zatim domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, a onda predaje kadionicu nekom mlađem, koji kadi celu kuću. Ukoliko ukućani ne umeju da otpevaju vaskršnji tropar, naglas se govore Očenaš i druge molitve koje se znaju napamet ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Tucanje jajima
Na stolu stoji činija sa ofarbanim jajima. Domaćin bi trebalo prvi da uzme jedno jaje, a za njim i svi ukućani. Tada nastaje takmičenje čije je jaje najjače. Ovaj čin predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja jaja izgovara se „Hristos voskrese“ i „Vaistinu voskrese“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano jaje, a onda sve ostalo. Ako vam tog dana u kuću dođe gost, on se prvo dariva farbanim jajetom, a tek onda se služi ostalim jelima.Pobusani ponedeljak
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Tog dana, prema narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima se ovaj dan obeležava i kao Zadušnice. Naime, ide se na groblje, gde se pale sveće, uređuju grobovi i sveštenik obavlja parastose i pomene za pokoj duša umrlih. Tog dana se na grob iznose ofarbana vaskršnja jaja, a potom se dele sirotinji.Podelite post sa prijateljima da sacuvamo obicaje.
