Sve o kaktusima-nega

Kaktusi jako vole sunčevu svetlost. U toplim mesecima kada su napolju mogu porasti i po nekoliko centimetara. Većina vrsta kaktusa prosto obožava direktno sunce koliko god da je agresivno. Opet neke vrste vole hladovinu, ali da su ipak izložene sunčevoj svetlosti, dok neke posebne kaktuse ne smete držati napolju. Treba oprezno izlagati suncu mlade biljke jer bi mogli dobiti opekotine.

Najmanje im prija severna strana, pa kad ih držite u kući treba ih okrenuti ka južnoj, zapadnoj ili istočnoj strani. Severnija ima najmanje sunca tokom dana.

Ako su u smešteni u senci biljke povremeno okrećite ka svetlosti da bi kompletnoj biljci omogućili ravnomerni rast. Ako se jedan deo kaktusa izduži, okrenite taj deo prema svetlosti, jer raste prema svetlu, pa se iskrivi.

Zemlja za sadnju kaktusa

Ukoliko pronađete najbolje je da kupite gotovu mešavinu zemlje za kaktuse. Ona je provereno najkvalitetnija za rast i razvoj kaktusa.

Možete i sami napraviti zemlju za saksiju. Najbolja je mešavina dve mere humusa, jedna mera ilovače (ili “obične” zemlje iz bašte) i pola mere peska. Sve dobro pomešajte.

Obavezno stavite peska, može i sitnog šljunka ili kamenčića, komada stare cigle. Oni će iscediti suvišnu vodu iz zemlje.

Zalivanje

Poznato je da kaktusi ne vole previše vlage. Bolje je premalo ih zalivati nego previše. Tako će lako istruliti.

Posadite ih na drenažnom tlu. Zemlja treba da sadrži pesak ili šljunak.

Zalivanje se razlikuje leti i zimi, zatim u kući ili na otvorenom. Preko leta kaktuse treba zalivati kada vidite da se zemlja potpuno osušila. To je otprilike svakih nedelju dana, nekad i češće, što zavisi od temperature vazduha.

Zalivajte kaktus sa puno vode. Voda treba da izađe kroz rupe,da se dobro iscedi, a podmetač da se isprazni nakon nekoliko minuta, da kaktus ne stoji potopljen u vodi. Jednostavno ga prelijte sa većom količinom vode i ostavite da višak istekne iz saksije.

Rast kaktusa

Period intenzivnog rasta su topli meseci u toku godine. Tada ih je najbolje izneti na sunce gde najviše vole i najbolje rastu i razvijaju se. Zimi kaktusi stagniraju ,u nekom su svom “zimskom snu”. Ne treba ih previše zalivati, niti imitirati letnju klimu, je rim treba taj period odmora i oporavka, da bi na leto ponovo nastavili intenzivan rast. Na telu kaktusa se mogu pojaviti mlade biljke, bebe kaktusi. Možete ih ostaviti na staromo kaktusu da rastu sa njim kao grane ili ih pažljivo skinuti i posaditi, da bi ste dobili još jedan mladi kaktus. Đubrenje kaktusa Samo ponekad je potrebno nađubriti ih, u vreme cvetanja. U hladnim zimskim mesecima, kada kaktusi miruju ne treba ih đubriti. Dodajte po malo azotnog i fosfornog đubriva u periodu od aprila do avgusta, kada su na suncu i intenzivno rastu. Prezimljavanje kaktusa U periodu od oktobra do marta većina kaktusa je spremna za svoj “zimski san”. To može biti i kasnije ako je napolju toplo. Ne smeju dočekati prvi jutarnji mraz napolju, nezaštićeni jer bi se mogli smrznuti, kao i sve druge biljke.Inače mogu boraviti napolju dok je temperature u plusu, iznad nule. Sa najavom hladnoće kaktusi se unose u kuću, garažu, zimsku baštu. Ne stavljati ih direktno na beton. Bolje im naći mesto na polici ili staviti neki karton ispod saksija, da bude toplije. Prostor ne sme biti previše hladan, nikako ispod 4 stepena celzijusa. Optimalana temperature je 5-10 stepeni. Saveti Kada zalivate ili orošavate kaktuse koji su napolju, radite to po zalasku sunca, jer bi kapi vode na vrelim biljakam mogle napraviti štetu. Ne treba ih zalivati malo po malo, jer će neravnomerno rasti i imati nepravilan oblik. Ne postoji pravilo o količini potrebne vode niti o učestalosti zalivanja. Jednostavno pratite biljku i procenite šta joj prija. Upozorenja Tek posađene mlade kaktuse ne treba odmah zalivati. Nakon presađivanja ostavite biljku u suvom najmanje nedelju dana. Da bi ste bili sigurnoi da temperatura nije preniska pored saksija ostavite u čaši malo vode.A ko se preko noći zaledi odmah unesite saksije na toplije mesto Ne sme biti pretoplo preko zime jer će preterasno izrasti i iscrpeti se, pa verovatno neće cvetati.Podelite tekst sa prijateljima na fb mozda nekom ljubitelju zatreba.

Vodena palma traži dosta vlage, nije osetljiva i lako se gaji

Vodena palma traži dosta vlage, nije osetljiva i lako se gaji. Ova dekorativna sobna biljka ima atraktivan tropski izgled, a kako bi joj listovi bili uvek jedri i atraktivne zelene boje, vodite računa da joj koren uvek bude mokar.

Foto: Shutterstock Foto: Shutterstock

Papirus i vodena palma karakteristični su po lisnoj rozeti tipičnoj za ciperus familiju. Zbog ovog atraktivnog ukrasa, spadaju u omiljene sobne biljke. Vodena palma (Cyperus helferi) pravi je hit u akvarijumima, jer je spremna i na život u vodi. Vlati eskalenusa (Cyperus esculentus) su šire i rastu iz jestive krtole (prečnika 2 cm). Ova vrsta se u Evropi gaji od 16. veka kao veoma dragocena poljska biljka i na mnogim mestima postoje čitava polja pod njom.

Dragocene rizome ima i slični indijski rotundus (Cyperus rotundus). Njihovi mirisni sastojci osnova su za pravljenje parfema i mirisnih štapića. Sve vrste ciperusa vole vlažno zemljište i svetla sunčana staništa.Podelite tekst sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

Sve o kanama i razmnozavanje iz semena

Kana, latinski naziv (Canna indica) je biljka cvetnica koja vodi poreklo iz tropskih i suptropskih predela Amerike, ali raste i u Indiji. Najčešće, kao divlja biljka raste na sunčanim predelima pored reka.

Ime Kana potiče od grčke reči canna, što upućuje na cevasti oblik stabla ove biljke.

Prve biljke kane, na naš kontinent doneli su Španci pre petsto godina, a masovna proiuvodnja kane počinje u 19. Veku. Postoji mnogo vrsta kane, a našim područjima gaji se dvadesetak. Kana raste iz rizoma, a I odnosu na vrstu, raste od 60 cm pa sve do metar I po u visinu.

Kada cveta kana

Listovi kane su krupni, široki i do 20 cm, a dužine do pola metra. I okružuju divne bogate cvetove koji su asimetrični u crvenoj, žutoj, narandžastoj ili roze boji. Cveta veoma bogato i intenzivno, cvetovi su asimetrični, crvene, žute, narandžaste ili roze boje. Kana cveta od juna pa sve do oktobra meseca. Cvetovi su krupni, I liče na gladiolin cvet. Cvet kane je bez mirisa.

Razmnožavanje kane iz semena Seme je krupno, veličine graška, crne boje i nalazi se u trodelnoj čauri. Kana se razmnožava u proleće semenom, koje je krupno, veličine zrna graška I nalazi se u čaurici kane. Kana se može razmnožavati i deljenjem gomolja, i to tako da svaki deo gomolja mora imati po jedan pupoljak, jer samo tako će dati novu biljku. Kad prestanu prolećni mrazevi, gomolje treba saditi u plodnu kvalitetnu zemlju u koju treba dodati malo peska. Sadite ih na udaljenosti od oko pola metra, u dubinu od 20 centimetara. Kad na jesen kana prestane sa cvetanjem, skratite njeno stablo na visinu od 25 cm, nakon nekoliko dana ih izvadite, ostavite da se osuše na suvom mestu, ali ih prekrijte peskom. Čuvajte ih do sledeće sadnje na mestu gde je temperatura od 10 do 20 stepeni.Sadnja i presadjivanje Kana se sadi na velikim površinama , idealna je za trgove, bulevare, za sadjenje duž saobraćajnica. Niže vrste su pogodne za vrtove, uz staze, položaj pored stepeništa, terasa. Kana se može uspešno saditi u saksijama I žardinjerama. Kanu treba saditi u aprilu I maju I to u plodno zemljište koje treba nadjubriti. Niže vrste sadite na rastojanju od 40 d0 50 cm, a više vrste na udaljenosti od 60 do 70 cm. Kad nastupe hladniji dani, s jeseni, biljke izvadite iz zemlje, odrežite joj listove I stablo na visini od 15 do 20 cm od rizoma. Oko rizoma ostavite zemlju u što većem busenu, prekrijte peskom I ostavite ih da sačekaju sledeću sezonu. Rizom kane može se čuvati nekoliko godina I iz njega će uvek izrasti nova biljka kane. Kad prođe februar, rizomi će početi da se razvijaju, tada ih podelite na dva do tri dela, u odnosu na njihovu veličinu. Obavezno je da svaki deo ima bar jedno okce iz kojeg će biljka izrasti. Tada je vreme da rizome stavite u saksije ili žardinjere koje ćete ostaviti na svetlom mestu. Temperatura treba da bude oko 15 stepeni, I dok se ne pojave prvi listići, zalivajte po malo. Posle toga, svake sedmice prihranjujte biljku, a zemljište zalivajte češće da bi bila umereno vlažna. Čim nastupi toplije vreme, biljku iznesite I postavite na sunčanu poziciju gde nema vetra.Tokom rasta kane, biljku treba bogato zalivati. Ako je kana na sunčanom mestu, uz redovno zalivanje, cvetaće sve do kasnih jesenjih dana.Podelite tekst sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

DA NIKAD VISE NE KUPITE RUZE-RAZMNOZAVANJE RUZA SA FLASOM

 
 Reznice ruža za razmnožavanje mogu se uzeti od sredine jula do oktobra.
Za reznice se biraju dobro razvijeni izbojci srednje debljine i dužine od 15 do 20 cm, a koriste se samo delovi iz sredine izbojaka.
Donji deo reznice seče se pod kosim uglom od 45 stepeni (u predelu uspavanog pupoljka), a gornji horizontalno iznad okca (oko 3 mm). Sa reznice uklonite donji par listova. U saksiju sa zemljom za ruže ili u bašti napravite udubljenje i do polovine zabodite reznicu u zemlju.Postupak kako imate  imate OVDE

 

.

I

Begonije vole istocnu stranu-nega i saveti

Iako važi za veoma osetljivu biljku, za lepoticu kao što je begonija vredi se potruditi. Potrebno je samo da joj pronađite odgovarajuće mesto na balkonu, u bašti ili u sobi i u njoj ćete uživati celog leta. Begonija cveta od jula do septembra. Ima prelepe žute, crvene, pink, tamnonarandžaste ili višebojne cvetove. Postoji oko hiljadu različitih vrsta, a najpoznatije su sobna (Begonia elatior) i gomoljasta (Begonia tuberhybrida) begonija, kao i Begonia semperflorens, poznatija kao "devojačko srce".

Sobna begonija je grmolika biljka sa zelenim, glatkim listovima. Na vrhovima grančica, koje idu iz glavnog stabla, nalaze se grupisani cvetovi u beloj, žutoj, narandžastoj, roze, crvenoj, boji breskve i kajsije ili višebojni. Ukoliko je pažljivo negujete, begonija će neprekidno da cveta oko sedam nedelja.

Begoniji najviše odgovara svetlo mesto zaštićeno od direktnog sunca (istočna strana) ili polusenka, odnosno severoistočna strana. Ne uspeva na jakom suncu, ne voli promaju i temperaturne promene, a nežna stabljika ove biljke ne podnosi snažne letnje pljuskove i jak vetar. Optimalna temperatura za gajenje biljke je oko 25 stepeni u letnjim mesecima i između 15 i 20 stepeni tokom zime.

Begoniju treba zaliti tek kada se prosuši povšinski sloj zemlje - tokom leta dva-tri puta nedeljno, a zimi jedanput i to isključivo sipanjem vode u širi podmetač. Posle dvadeset minuta višak vode obavezno prospite iz podmetača. Begonije se ne sme orošavati, jer brzo dolazi do razvoja gljivičnih infekcija i pojave bakterijske truleži. Biljka se prihranjuje u proleće kombinovanim mineranim đubrivom (Substral), a u letnjim mesecima đubrivom za cvetnice. Begonija se presađuje na proleće, pre cvetanja, u za broj veću saksiju, a posle presađivanja biljku orežite da bi obilnije cvetala i zadržala lep oblik. Zemlja za presađivanje trebalo bi da bude tresetna sa dodatkom zrnca stiropora ili mlevene vulkanske magme.

Gomoljasta begonija traži toplotu i visoku vlažnost vazduha. Stablo je uspravno ili poleglo, visine od 20 do 30 cm. Zbog veličine cveta ova begonija deluje zaista impresivno. Da bi biljka lepo napredovala potrebna joj je polusenka, odnosno severozapadna ili severoistočna strana. Biljku bi trebalo obilno da zalivate, ali pazite da ne kvasite listove i cvetove. Prihranjuje se đubrivom za cvetajuće sobne biljke. Posle precvetavanja, u jesen, zalivanje postepeno smanjujte dok se listovi ne osuše. Gomolje izvadite iz zemlje i ostavite da se prosuše na suncu, a zatim ih očistite. Gomolje čuvajte u malo ovlaženom tresetu, ili u piljevini, na suvom mestu i na temperaturi od osam stepeni. "Devojačko srce" je grmolika biljka, sjajnog mesnatog lišća svetlozelene ili bakarne boje. Cveta od aprila do mrazeva, a cvetovi su beli ili obrubljeni rozikastom bojom, narandžasto-crveni, roze ili jarko crveni. Begoniju sa bakarnim listovima posadite na sunčano mesto, a sa zelenom bojom listova na polusenovito. Razmak između biljaka trebalo bi da bude između 20 i 30 cm. "Devojačko srce" može da izdrži velike vrućine i sušu. Ipak, da bi biljka obilno cvetala potrebno je da je redovno zalivate, ali vodite računa da se zemlja između dva zalivanja dobro prosuši i da se voda ne zadržava u podlošci. Biljku prihranjujte đubrivom za cvetajuće balkonske biljke.Podelite tekst sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba savet.

Adam nega i uzgoj i presadjivanje i razmnozavanje

Adam je zeljasta višegodišnja biljka koja ima podzemno stablo u vidu krtole i velike široke listove karakterističnog srcastog oblika. Cvast adama je klip sa spatom, bele ili krem boje. Adam cveta jednom u godini zelenim cvetom.

Poznato je da ova biljka “plače” a zapravo je reč o prirodnom procesu koji se zove gutacija i uz čiju pomoć se biljka oslobadja viška vode kada je transpiracija otežana a to se dešava kada je zalivanje prečesto i kadaje u prostoriji veća vlažnost vazduha. Inače, adamov sok je vrlo otrovan, i može da izazove alergijske reakcije.Smanjenje gutacije postiže se zajedničkim gajenjem Adama i Eve.

Još jedna karakteristika Adama je izumiranje njegovih donjih listova, dok se gornji postepeno, jedan za drugim razvijaju.

Nega i održavanje Adama

Uzgoj adama je osim u sobi, moguć i napolju ako ima dovoljno svetlosti ali bez direktnih sunčevih zraka jer listovi mogu da počnu da žute. Adam uspeva i na senovitim mestima, ali tada će imati dosta duže lisne drške pa ga zalivajte manje.Adam dobro podnosi vrućine, može se držati u prostoriji sa centralnim grejanjem ali traži svež vazduh i redovno orošavanje. Gajenje Adama podrazumeva i cesto brisanje listova vlažnim sunđerom. Idealna temperatura zimi je 15 stepeni, a minimalna koju može da izdrži je 5 stepeni. 

Presađivanje: Adam se presadjuje na svake dve godine u veću saksiju. Pazite da ne oštetite koren. Takodje, u maju ga možete presaditi u vrt. Kada ga sa hladnim vremenom budete vraćali u kuću ili stan, vodite računa da sa njim iz vrtne zemlje ne unesete baštenske crviće ili bube. Adamu odgovara jaka, propustljiva plodna zemlja. Najviše mu prija kompost za lisnate biljke u koji ste dodali malo peskaibaštenske zemlje. Nega Adama zimi: Vodite računa da tokom zime zemlja bude umereno vlažna i da se ne osuši. Temperatura ne treba da bude ispod 18 stepeni . Ako tokom zime Adam “stane”, budite strpljivi i sačekajte proleće kada će pustiti mlade listove.Zalivanje: Adam traži dosta vode i često zalivanje, posebno usobi gde je centralno grejanje. U letnjem periodu zalivajte ga na dva dana, a zimi dva puta sedmično. Iako supstrat treba da bude uvek vlažan, ali voda se ne sme zadržavati u saksiji, jer koren može početi da truli. Prihranjivanje: Adam se prihranjuje na nedelju – dve, a u zimskom periodu jednom u mesec dana. Koristi se djubrivo koje se rastvara u vodi.Bolesti i štetočine: Listove adama treba redovno prskati, zato što crveni pauk može da napadne donje strane. Na Adam štetno utiče i suv i stalno zadimljen vazduh što može da uzrokuje sušenje listova po ivicama. Preventiva od gljivičnih bolesti i napada insekata vrši se prskanjem kombinovanim insekticidima i fungicidima. Razmnožavanje Adama Adam se razmnožava reznicama ili deljenjem izdanaka. Pelcer se dobija skidanjem nožem sa matične biljke nakon čega se sadi u što manju saksiju. Za ožiljavanje mu treba temperatura od 20 do 23 stepeni. Adam se može razmnožiti i semenom. U cvetu se formira semenka koja uspešno sejanjem daje novu biljku.

Patuljasta ruza uzgoj i nega i razmnozavanje

Poznata je već 1823 god. kao prikladna za uzgoj u loncima. Danas se vrlo rijetko uzgaja kao .sobna biljka, jer su je potisnule mnoge druge dekorativne biljke, koje se lakše uzgajaju i obilnije
cvatu.Ova vrsta sobnih ruža ima svijetlozeleno, sitno lišće i polu-pune cvjetove koji ugodno mirišu. Mali grmovi visoki su 15―20. cm, a razmnožava se reznicama.

Ruža kao sobna biljka treba mnogo svjetla i zraka, ali ne podnosi žarko sunce, pa je ljeti najbolje da stoji na prozorskoj dasci na istočnom ili zapadnom prozoru, odnosno na balkonu ili u vrtu, smještena tako, da sunce ne zagrijava cvjetni lonac. Sobna ruza, kao sve ostale ruže, najbolje uspijeva na hladnoj podlozi. Da bismo to osigurali, treba cvjetni lonac s ružom smjestiti u veci lonac ili sandučić ispunjen vlažnom mahovinom ili tresetom. Najbolje je zalijevati je mekom vodom ili kišnicom, a treba paziti na to da se grumen u loncu niikad ne posuši. Zimi ruže obicno odbace list, premda ima i zimzelenih sorta.Prezimiti moraju na hladnom i svijetlom mjestu, ne u toploj sobi ali zaštićene od mraza. Zahjevati ih treba tek toliko da se grumen ne posuši. U proljece treba. ružu obrezati i presaditi u smjesu glinaste klijališne zemlje, pomiješane s nešto pijeska. Nakon sadnje stavimio je na toplo svijetlo mjesto i postepeno počinjemo sve više zalijevati. Kad se pojave pupovi, zalijevamo obilno.Podelite na svoj fb ako imate drugaricu koja voli ruze.

Vinka-nega, održavanje , zalivanje i razmnozavanje

Za gajenje se uglavnom koriste novije vrste, niske rastom koje dostižu visinu od oko 20 cm.

Vinki pogoduju polusenovita mesta za uzgajanje, kako u bašti ili vrtu, tako I u saksiji ili žardinjeri. Postoje žbunaste i padajuće vrste vinke koje su podjednako polularne.

Cvetanje

Ovo cveće krase tamnozeleni listovi sa belom žilicom u sredini. Cvetovi vinke su veličine od 2 do 4 cm, a cvetaju u raznim bojama – beloj, roze, ljubičastoj…Cvetovi vinke rastu iznad listova a veličina cveta zavisi od vrste koju ste izabrali. Imaju po pet latica.

Cvetanje vinke počinje u aprilu i traje do prvih jesenjih mrazevaRazmnožavanje vinke obavlja se setvom krajem zime ili početkom proleća.

Ako vinku posejete kasnije, kasnije će početi i njeno cvetanje. Seje se u tresetni suptrat i treba je pokriti nakon setve, radi boljeg nicanja. Nicanje će početi za oko nedelju dana ako ste joj obezbedili temperaturu od oko 25 stepeni.

Kad se razviju prva dva lista vinke, počnite prihranu i blago snizite temperaturu, za oko 3 stepena.

Sa rasadjivanjem možete početi nakon mesec dana. Ako u saksije sadite po jednu biljku, odgovaraće saksija veličine od 9 cm. Ako stavljate po tri vinke, koristite saksije veličine od 15 santimetara.

Od trenutka presađivanja do potpune zrelosti vinke, proćiće oko 9 nedelja. Tek onda vinku prenesite u baštu ili na balkon.

Nega, održavanje i zalivanje Vinka traži temperaturu zemljišta koja ne bi trebalo da ide niže od 20 C. Pošto joj je više potrebna vazdušna nego zemljišna vlaga, neka vlažnost vazduha bude oko 80%. Omogućite joj i dovoljno svetlosti, ali bez direktnog izlaganja suncu. Vinku treba je oprezno zalevati, I to tek kada je supstrat prosušen. Sa razvojem biljke, povećavajte prihranu. Takodje, potrudite se da povremeno rosite listove. Vinka se koristi u medicini jer je njen mlečni sok, bogat alkaloidima.Kada rešite da kupite seme ili sadnicu vinke, izaberite vrstu koja vam najviše odgovara. Ima vrsta kao što je na primer SunShower, sa blago polegnutim položajem. Poznata je vrsta “Apricot”, koja cveta u boji kajsije. Od vrsta koje rastu usprvno postoje vrste kao što je “Violet with Eye”, sa tamno ljubičastim cvećem, onda vrsta koja cveta u nijansama roze boje – “SanStormBuch”, ljubičasta vinka – “Orchid”, zatim sa roze-belim cvetovima “IoyPink”, ili pak ona sa crvenim centrom cveta -“Scarlet with Eye”. Kako se sadi vinka Kada vinku sadite na otvorenom, nemojte saditi više od 20 biljaka po metru kvadratnom. U žrdinjere, vinka se sadi u broju od 4 sadnice po dužnom metru.Podelite sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

Ljubicica-obicno je dobijemo za 8 mart i brzo uvene-saveti za negu i uzgoj ijos puno saveta za cvece

Cvatiće africke Ijubiice redovito i oprezno zalijevamo mekom vodom ili kišnicom, a svakih 14 dana dohranjujemo otopinom gnojiva. 

Ove osjetljive biljke trebaju tokom čitave godine stalnu temperaturu, a ziimi ih nikad ne smijemo držati u prostoriji gdie temperatura pada ispod 14° C. 

Kad cvatnja završi, dobro uzgajane biljke cvatu i nekoliko mjeseci, zalijevanje nešto ograničimo, da se biljke odmore.

 Međutim, treba paziti da se grumen nikada

ne osuši.Iskusniji ljubitelji cvijeca mogu pokusaiti da sami razmnože afričlce ljubice.

 Izrasle listove s malim dijelom peteljke utaknemo u pjeskovitu vlažnu zemlju i pokrijemo bocom za ukuhavanje. 

U jednom cvjetnom loncu možemo zakorijeniti oko 5 komada lisnih reznica. 

Na dnu lisne peteljke razvije se za 4―6 tjedana više malih biljaka, koje pojedinačno posadimo u male lončiće.

 Za sadnju uzitnamo smjesu jednog dijela listovače i jednog dijela šumske zemlje s nešto pijeska. 

Kod stalne temperature od 14―18° C, na svajetlom ali sjenovitom mjestu, uz dovoljnu vlagu zraka, mlade biljke se vrlo brzo razviju. 

Što ranije u prolječe razmnožomo afiičku Ijubicu, to ranije će nam cvasti. 

Normalno cvate ljeti,ali ako ih razmnožavamo u razno vrijeme možemo uzgojiti cvatuće biljke za svako doba godine.

U posljednje vrijeme javlja se afrička Ijubica i u našim cvecarama.

 Ako je nabavdmo ili dobijemo posađenu s drugim biljem u cvjetnom aranžmanu, najbolje je da je odmah izvadkno i posađimo u posebni lonac. 

Vrlo lijepo izgleda ako taj lonac postavimo na drugi preokrenuti cvjetni lonac, koji sakrijemo tako, da naokolo složimo lončiće sa sobnim papratima i bršljanom.

 Ovalkvu .skupinu moći ćemo dugo održati, jer možemo svaku biljku posebno zalijevati prema njenim potrebama, što nam nije moguće ako sve biljke zajedno rastu u istoj posudi.

Afričku ljubicu treba uzgajati strpljivo, s puno ljubavi i pažnje, i ne smijemo dozvoliti da nas eventualni prvi neuspjeh uplaši, pa da radi toga odustanemo od zamisli da našoj maloj zbirci sobnog cvijeća dodamo i ovaj lijepi primjerak.

Podelte recept na svoj fb ako znate neku drugaricu koja je ima,mozda joj koristi. Jos puno mojih  video saveta  za cvece imate OVDE    

Recept za najlepsu salatu uz sve vrste pecenja sa pecenom paprikom imate OVDE

Recept za brzinski rucak sa punjenim paprikama sa pavlakom i krompirom imate OVDE

Najejdnostaviji recept za papriku u pavlaci imate OVDE

Recept za tortu od cevapa da odusevite goste imate OVDE

Recept z najizdasniju i najlepsu rodjendansku tortu imate OVDE

Recept za hleb iz serpe a kao da je ispod saca imate OVDE

Recept za slanu toru od oblatne za par trenutaka imate OVDE

Lijander kako da se razmnozi kod nas i nega

Iako je prisutno više vrsta ovog žbuna, nama je svakako najpoznatiji i najprisnAsdepais Curasavica, koga znamo kao Grčki lijander.

Cvetovi im mogu biti različitih boja, od: bele, ciklama, preko žute i crvene. A svaku vrstu karakteriše specifičan, slatkast i prijatan miris.

Najviše mu prija zemlja izmešana s dosta peska. Obično se drži u savdučetu ili buretu, jer su mu žile veoma razgranate.Umnožava se u proleće pelcerom, koji se, kada se otkine od starog, stavi u staklo s vodom i malo peska i u njemu drži dok ne pusti žile. Kada pusti žile presađuje se u zemlju. Lijandera ima duplih i jednostavnih, a boja mu može biti od ugasitocrvene, otvorenocrvene, rozabele do žute. Svi su izvanredno lepi i prijatna mirisa. Lijander mnogo napada štitasta vaš.

Dok je još mali lako se od nje očisti i opere, ali je velika stabla najbolje u proleće orezati, očietiti specijalnim sredstvom za prskanje, ili, ako ga nema, rastvorom duvana. Lijander je dosta otporna biljka, te se u proleće iznosi napolje i poselednji u jesen unosi.Pošto je polubarska biljka, lijander, da bi bio lep i bujan, leti zahteva jako sunce i mnogo vode. Dok tokom zime nema toliku potrebu za vodom.Iako vrlo lepa biljka, prati je priča da je otrovna. i nikako se ne kuva čaj od ove biljke .Podelite tekst sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

Fikus -nega i razmnozavanje

Spada među najpoznatije sobno bilje. Uzgaja se već niz godina a iza drugog svjetekog rata fikus postaje iz godine u godinu najtraženija sobna biljka.

Fikus je porijeklom iz tropskih krajeva, a botanički je srodan s običnom smokvom (Ficus carica). Ima nekoliko vrsta fikusa koji dolaze u obzir za uzgoj u sobi, a opisat ćemo ih kasnije. Uglavnom, sve zahtijevaju istu njegu.

Nije opravdano mišljenje da je fikus teško održati u stanu i da je on vrlo osjetljiv. Treba paziti na nekoliko temeljnih pravila kod. njegovanja, pa će ova biljka dekorativna izgleda čitav niz godina biti pravi ukras naše sobe. Fikus raste srazmjerno polagano, što nam omogucuje da čitav niz godina uživamo u našem ljubimcu.

Fikus je biljka, koja voli puno svjetla; a najviše joj odgovara mjesto gdje joj svjetlo pada odozgo. Zato ga nećemo smjestiti na ormar ili visoki stalak, nego je najbolje da stoji na niskom stalku ili na podu uz prozor. Treba, ga zaštititi od žarkog ljetnog sunca. Zimi mu najviše odgovara temperatura od 10-15°C i umjereno zalijevanje odstajalom vodam. Lišće mu treba ljeti i zimi jedanput tjedno obrisati vlažnom spužvom, a iza toga obrisati i osvjetlati suhom vatom. Tako njegovani. listovi su svijetli i predstavljaju pravi ukras biljke. Ako fikus držimo u prohladnoj prostoriji, a uz to preobilno zalijevamo, listovi požute i konačno počinju jedan po jedan otpadati.

Isto se događa ako fikus gladuje, tj. ako ga dugo nismo presadili, a nikad ga ne dohranjujemo otopinom gnojiva. Zimi treba paziti kad zračimo sobu, da naš fikus ne bude izložen struji hladnog zraka. Općenito ga treba čuvati od propuha. Da još jedanput ukratko ponovimo fikus moramo zimi držati na svijetlom, ne prehladnom mjestu, zaštićenu od propuha i struje hladnog zraka, te samo umjereno zailijevati. Ako nam fikus zimi objesi lišće, najčešće će biti uzrok prevelika vlaga zemlje u cvjetnom loncu.

U proljeće treba: fikus obilnije zalijevati i svakih 14 dana prignojavati blagom otopinom gnojiva. Ako je lonac prerastao, moramo ga presaditi u nešto veći, ali treba paziti da ne bude prevelik. Fikus dobro uspijeva u smjesi listovače, klijališne zemlje i rječnog pijeska. Iza presađivanja treba samo oprezno zalijevati dok se biljka me zakorijeni. Svakako ga treba u proljeće smjestiti na što svijetlije i sunčanije mjesto. Ljeti ga možemo, od lipnja do rujna, iznijeti na balkon ili u vrt, ali uvijek na polusjenovito mjesto.

Fikus se razmmožava reznicama. Ako biljci odrežemo vrh radi razmmožavainja, onda ,se biljka razgnana. I ovako granati fikusi su vrlo lijepi, ali treba više mjesta u sobi, pa su najviše uobičajeni već s obzirom na najčešće skučeni stambeni prostor fikusi uzgojeni samo na jednu granu. Obično se fikusi ne razmnožavaju kod kuće, ali ljubitelji koji već imaju neko iskustvo mogu pokušati. Najsigurniji način je tzv. margotiranje, a primjenjuje se najčešće kod fikusa kojima je otpalo lišće a vrh je lijep i zdrav, ili ako nam je fikus previsok. Stabljika fikusa zareže se iispod lista. U prorez se može metnuti mali kamenčič da rana ne zaraste suviše brzo. Oko tog mjesta se omota vlažna mahovina, a oko nje omot neke konzerve ili je još bolje obaviti komadićem plastične folije. Mahovina mora biti stalno vlažna.Nakon 6-8 tjedama stvore se korjeničići i fikus možemo tačno ispod omotača odrezati i posaditi u cvjetni lonac. Matičnu biljku kojoj smo odrezali vrh i dalje uzgajamo, pa će nam se na tom mjestu razgranati. Koji put se pokušava fikus zakorijeniti u vodi i to da se odrezani vrh utalcne ,u bočicu s vodom tako da je donji dio reznice uvijek u vodi. Ovakvu se bočicu drži na sunčanu mjestu i nakon mjesec dana pojave se korjenčići. Biljka se tada posadi u loncić. Međutim, takve biljke kad se iz vode izvade i presade u lonac sa zemljom vrlo često nazaduju i nisu tako lijepe kao biljke dobivene margotiranjem ili uzgojene u vrtlariji. Fikus je u stanu najbolje razmnožavati u toplim mjesecima kasnog proljeća ili pocetkom ljeta. A sad nekoliko riječi o raznim vrstama fikusa, prikladnima za uzgoj u sobi. Najraširenija je vrst Ficus elastica s duguljastim kožnatim zelenim lišćem. Ima i šareno-lisnih vrsta kao što je Ficus elastica var. aureo marginata. Ficus decora ima veće, široke tvrde listove s crvenkastim sjajem. Naročito je lijep mladi list kad se razvija iz svog izrazito crvenog ovoja. Ficus pumila (smokva penjačica) poznat i pod imenom Ficus stipulata ili Ficus repens, potječe iz Kine i Japana, ničim ne sliči na biljku koju zamišljamo kad pomislimo na Ficus elaistica. To je nježna biljka penjačica s malim, okruglim listićima. Ima zračne korjenčiće kojima se prihvaća za podlogu. Jednako dobro uspijeva u toplim i hladnim proistorijama. Vrlo je pogodan za cvjetne zdjelice, posude koje vise, a može se i penjati uz grane i zidove. I Ficus rostrata je nježna biljka dugoljastih, šiljastih listova. Na svakom lisnom čvoru stvara se adventivno korijenje kojim se prihvaća za podlogu. Zelene sorte rijetko se uzgajaju, jer su bijelo-zelene panaširane sorte minogo ljepše. Lafco se razmnožavaju, jer izboji svagdje gdje dođu u dodir s vlažnom zemljom puštaju korijenje. Granata vrsta Ficus australis, ikojih ima i panaširanih osjetljiviji su na hladnoću, a također izgledaju vrlo dekorativno. Lišće je kožnato, ovalno, zinatno manje nego kod uobičajenog Ficus elastica. Vrlo lijepa, manje poznata vrsta, koja se u posljednje vrijeme sve više uzgaja, je Ficus lyrata ili Ficus pandurata s velikim 50-60 cm dugim listovima. Kod ove se vrste uvijek pojavljuje nekoliko listova brzo jedan iza drugog, a nakon toga vrh izgleda kao da je suh.Podelite recept na svoj fb ako imate drugaricu koja voli cvece mozda joj zatreba.

Kraljica balkona surfinija-viseca petunija-razmnozavanje i nega

Obilno cvetaju u raznim bojama u periodu od maja do oktobra. Veoma su zahtevne i preporučuju se ljubiteljima cveća koji će im posvetiti potrebnu pažnju.

Duga, povijena cvetna stabljika surfinije je dužine do 80 santimetara. Obilno cveta, a cvetovi levkastog oblika mogu da formiraju cvetne slapove dužine i do 1,5 metara. Cvetovi mogu da budu u nijansama ljubičaste, plave, roze, crvene, žute i bele boje.Surfiniji odgovara osunčano mesto na kome ima najviše sunca tokom dana. Ako se zasadi na polusenovito mesto, u toku leta treba da se zaliva jednom dnevno. Na sunčanoj strani surfinija traži zalivanje bar dva puta dnevno.Najvažnije je da surfinija nikada ne ostane bez vlage. Zaliva se redovno, ali umereno da ne bi došlo do truljenja, rano ujutru ili uveče mlakom vodom. Preporučuje se zalivanje vodom siromašnom krečnjakom (odstajalom vodom). Pri zalivanju, ne treba da se kvase listovi. Da bi zalivanje bilo jednostavnije može da se montira sistem za zalivanje kap po kap, ili da se biljka zasadi u samozalivajuće saksije.

Zemljište za surfiniju treba da bude obogaćeno makro i mikro elementima, pre svega gvožđem. Što je boja cveta surfinije svetlija, to je veća njena potreba za đubrivom. Jednom nedeljno surfinija se prihranjuje đubrivom za surfinije koje je obogaćeno fosforom i gvožđem. Ako su listovi surfinije bledi i svetli, a na njima se jasno raspoznaju lisne žile znači da prihrana nije dovoljna.Suvi cvetovi i listovi sa surfinije ne smeju se odstranjivati, jer ako se otkine bilo koji zeleni deo biljke, na otkinutom mestu nastaje "rana" na koju se hvataju bakterije i ostali uzročnici bolesti.Veoma uspešno razmnožavanje surfinije je reznicama.Surfinije se sade u viseće korpe, saksije, žardinjere ili sandučiće na terasama, balkonima, prozorima. Za saksiju veličine 60 santimetara dovoljne su tri sadnice,Podelite tekst sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

Kako da gajite kale

Postoje visoke kale, koje se koriste kao rezan cvet, i niske koje se koriste za uzgoj u saksijama. Kod onih u saksijama gomolji se mogu u jesen vaditi i tada miruju do narednog proleća. Gomolji se najbolje održe u toku zime ako se u jesen stave u saksije sa suvom zemljom, a u proleće se počne sa zalivanjem da bi kale počele da rastu.Kale mogu cvetati i u saksijama, ali se preporučuje njihovo presađivanje u baštu u aprilu ili maju. Razmnožavaju se odvajanjem mladih gomolja ili se gomolj preseče, ali se tada mora izvršiti dezinfekcija nekim fungicidom ili prašinom drvenog uglja. Gomolji se ostave da se osuše, pa se tek onda sade.U julu-avgustu gomolji se sade u saksije ili u zemlju (ako se kale gaje za rezan cvet).

Vrh gomolja treba da zasadite u nivou zemlje i da ih cesto zalivate i orošavate. Tokom septembra biljka intenzivno raste pa treba da je prihranite rastvorom azotnog đubriva.Dugo cveta, od januara do aprila, a onda se u julu biljka zasuši i sazreli gomolji ciste i opet spremaju za sadnju. Zahteva temperaturu od 18-20°C, zalivanje i orošavanje a prihranjivanje u fazi cvetanja je obavezna mera nege.Podelite tekst sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

Muskatle vole svetla mesta -kako ih orezivati uzgajati i sacuvati preko zime

KAKO IH SACUVATI PREKO ZIME IMATE OVDE 

Cvetaju u proleće i na leto, a vrlo često i u toplim jesenjim danima. Zbog svojih dekorativnih cvetova popularne su cvetnice koje krase mnoge balkone ali česte su i u bašti.

Vrste muškatli razlikuju se po veličini i obliku cvetova a najčešće vrste su one sa jednostavnim cvetovima ili sa dvostruko rasporedjenim laticama.

Za održavanje muškatli važno je da znate da one vole svetla mesta, ali zaštićena od  jakog podnevnog sunca.

Idealne temperature za gajenje muškatli su od 10 pa do do 27 stepeni. Na nižim temperaturama, ovo cveće će početi da vene i propada. Kad ih držite na 10 stepeni, ulaze u fazu mirovanja i mogu izdržati dugo ali neće rasti ni cvetati. Tako da su idealni uslovi za uzgoj u proleće.

Takodje na  temperaturama koje su više od 30 stepeni njihov rast se zaustavlja.

Poželjno je da muškatle gajite u manjim saksijama, jer tako će se zemlja lakše sušiti između dva zalivanja.

U jesen, krajem septembra uklonite i sveže i svenule cvetove muškatle da biljka akumulira energiju. Listovi će tokom zime da opadnu i odmah ih uklonite sa zemlje. Nemojte ih odsecati.Zalivanje

Zalivanje muškatli mora biti redovno i odgovorno i umereno. Biljkama je potrebna vlaga jer listovi počnu da venu. Takodje, preterana vlaga I zalivanje mogu da izazovu truljenje korena pa dudite umereni po pitanju zalivanja.

Dobro je da saksija ima što više rupica kako bi se fino regulisao odvod suvišne vode. Leti muškatle možete prskati vodom koja je odstajala, ali ne I kada su noći nešto svežije.

Kako da prezimi muškatla?

U kasnu jesen, pre prvih mrazeva, muškatle skratite na oko 20 santimetara, a uvele i oštećene listove i cvetove uklonite. Kad to uradite, ostavite muškatle u prostoru gde je temperatura od 8 do deset stepeni. Topli prostori nisu preporučljivi za prezimljavanje jer će tako muškatla stvarati tanke svetle izdanke što će da iscrpi biljku. Tokom zime dovoljno je samo da ih zalijete jednom u dve nedelje ili čak u mesec dana. Prihrana nije potrebna. Imaju već dovoljno vode koje tokom vegetacije skladište u svom jakom stablu.

Orezivanje i presadjivanje

Početkom proleća orežite muškatlu na trećinu njihovog stabla i dobro je zalijte. Kad prodju dve, tri sedmice, sledi presadjivanje u svežu zemlju. Postepeno se uvodi češće i obilnije zalivanje i prihrana.

Sadnja muškatle se vrši u mešavinu zemlje a dobar je tresetni supstrat u krupnim granulama. Nemojte previše pritiskati zemlju jer muškatli prija rastresita podloga koja će dozvoliti cirkulaciju vazduha. Posle sadjenja muškatlu zalivajte vodom dve nedelje a onda tek krenite sa dodavanjem tečnog djubriva.

Zanimljivo je da muškatle jakih i neobičnih boja cvetova ne trpe jako sunce jer počnu da blede i gube svoje šare, pa obratite pažnju gde ih sadite u bašti ili gde postavljate saksije na balkonu.

Prihrana je bazirana na djubrivu za muškatle ili cvetnice. Dok cveta, muškatlu zalivajte par puta nedeljno rastvorom specijalne namene za muškatle. Prihrana I prskanje preko listova ne dolazi u obzir kao kod svog cveća koje ima listove sa dlačicama.

Razmnožavanje  

Muškatle se razmnožavaju reznicama koje se uzimaju od zdravih, sočnih biljaka, najbolje u leto. Ožiljavanje reznica kreče kada se stave u pešćani kompost koji je umereno vlažan.

Postoje i vrste koje se češće razmnožavaju i semenom. U tom slučaju seme treba da bude sveže jer brzo gubi svojstvo klijavosti.

Bolesti muškatli

Nije poželjno da muškatlu gajite duže od dve godine, jer vrste koje se kod nas gaje već treće godine postaju drvenaste i podložne oboljenjima. Zato je bolje na vreme ih razmnožiti i imati uvek nove biljke.

Ako se desi napad biljnih vaši, što nije retkost, konsultujte se u poljoprivrednoj apoteci koji insekticid da koristite.

Drvo zivota voli svetlost,moze da uvene na niskoj temperaturi

Drvo života ili Juka, latinski naziv (Yucca) potiče iz centralne i severne Amerike. Ova, kod nas, kućna biljka ima debele stabljike na čijim su vrhovima rozete sa veoma šiljastim listovima.

U prirodnom staništu, iz rozete može da naraste više od pola metra duga cvetna stabljika sa mnogo zvonastih cvetova, ali na žalost – jako retko. Drvo života raste prilično sporo, ali može da postigne visinu od jednog pa do 3 metra.

Najpoznatije vrste juke su: Yucca alifolia koja ima guste sivo-zelene, špicaste listove Yucca elephantipes, koja može dostići visinu i do 12 metara!

Zato što ima vrlo lep oblik i veliku izdržljivost, drvo života se često u domovima koristi kao ukras za sobe, stepenište i terase. Postoji oko 50 različitih vrsta juka.Vrste koje uspevaju u bašti nemaju stablo nego samo tvrdo lišće koje je dugačko i pri kraju vrlo oštro zašiljeno pa budite oprezni jer može biti opasno na dodir.

Ime drvo života – po kom je ova biljka poznatija kod nas, potiče od Indijanaca, kod kojih se koristila još pre 2 000 godina kao lek i kao hrana.

Nega i održavanje Juke

Ovo sobno cveće traži dosta svetla pa mu obezbedite sunčano mesto u stanu. Od proleća do jeseni Juka kao sobna biljka treba da se redovno zaliva uz prihranjivanje svake sedmice.

Leti je možete izneti na balkon, ako je dovoljno osunčan. Tokom zime, juki će prijati malo hladnija prostorija (5 do 10 stepeni) mada će podneti i višu sobnu temperaturu.

Zalivanje: Leti drvo života treba zalivati 2 do 3 puta nedeljno i prihranjivati, dok je zimi dovoljno zalivanje jednom sedmično bez prihranjivanja.

Bolesti: Ako Juka zimi stoji na tamnom ili pretoplom mestu, listovi mogu početi naglo da opadaju. Tada biljku premestite na svetlije mesto i prestanite sa zalivanjem kako bi se zemlja potpuno osušila (6-8 sedmica). Nakon toga, juku presadite u novu zemlju i pomalo zalivajte.

Iako zalivanje treba da bude redovno a zemlja uvek vlažna pazite da ne preterate sa količinom vode, jer to može dovesti do bolesti korena koji će početi da truli. Drvo života može da uvene ako ga držite na niskoj temperaturi.Uzgajanje juke Gajenje Juke nije prezahtevan posao. Ova biljka je jednostavna je za održavanje, prija joj svetlost, i dekorisaće Vaš dom tokom cele godine. Pošto joj prijaju veoma svetla mesta, slobodno je potpuno izložite suncu. Sadjenje: Sadnja juke se obavlja u veću saksiju presadjuje tek kada njeno korenje ispuni staru. Pre toga će biti dovoljno da obnavljate površinsku zemlju. Presađivanje juka obično treba uraditi na svake 2 godine i to kada je biljka još mlada, a ako brzo raste, presadjivanje možete obavljati i svake godine. Uvek na dno saksije stavite šljunak ili crep zbog drenaže. Razmnožavanje Kako se razmnožava drvo života? Drvo života se uspešno razmnožava semenom, reznicama stabljike ili izdanaka. Ako razmnožavate semenom, seme posejte na proleće, u martu, i ostavite na toplom i suvom mestu. Kada biljka počne sa nicanjem, presadite je u saksiju veličine od 7 do 9 cm. Mlade biljke držite na poziciji bez promaje. Drugi način je da skalpelom ili nožem sa matične biljke skinete izboj sa 4 lista i parčetom kore stabla. Posadite je odmah u mešavinu peska i treseta i stavite na toplo mesto pri temperaturi od oko 20 stepeni uz povremeno zalivanje.