Rastvori koje cvecari koriste da vrate zivot uvelom cvecu-napravite sami prihranu od obicnih sastojaka koje imate u kuci vec

Tajna bogatog sobnog vrta je jednostavna: da biljke cvetaju još lepše i bujnije, treba ih dobro prihranjivati. Kako pravilno pripremiti rastvor za prihranu biljaka:

 1. Praktično, sve biljke vole šećer (a kaktusima je to omiljen slatkiš). Može se, pre zalivanja, zemlja u saksiji posuti 1 kafenom kašikom šećera, ili napojiti biljku slatkom vodicom (1 kafena kašika šećera na 1 čašu vode). Fikuse možete jednom mesečno zalivati zaslađenom vodom. Na 1 litar vode uzima se 1 kafena kašika šećera. Listovi fikusa mogu se brisati mlekom. To će doprineti sjaju i lepoti biljke. Mleko je, inače, veoma korisno za biljke. Neke domaćice ubrizgavaju špricem mleko, direktno u stablo biljke.
 2. Odličan efekat na biljke daje prihranjivanje ricinusovim uljem. U litru vode, koja je odstajala nekoliko dana, treba dodati 1 kafenu kašiku ricinusovog ulja. Flašu dobro zatvorite i dobro promućkajte.

Ricinusovo ulje treba da se rastvori i dobro sjedini sa vodom, da ne bi opeklo korene biljaka. Odmah, nakon mućkanja, dok se ulje nije podiglo, zalivamo cveće. Ako biljka cveta jednom godišnje, dovoljna je jedna takva prihrana. Ako biljka cveta stalno, potrebno ju je prihranjivati jednom mesečno.
 3. Postoji jedan Čudo-rastvor za najbeznadežnije cveće. Sve, što je potrebno za ovaj rastvor, jeste voda i ljuske od jaja. Ljuske od jaja prelivaju se vodom, i ostavljaju 5-7 dana na sobnoj temperaturi. S vremena na vreme, treba promešati. Nakon toga, ovim rastvorom zalivajte cveće.
 4. Imunitet sobnih biljaka odlično pojačava prskanje rastvorom aspirina(andola). Jednu tabletu od 300 mg treba rastvoriti u 1 l vode. Nakon toga, biljke prskati raspršivačem.

5. Biljke možete zalivati sledećim rastvorom: uzmimo korice nara, ili bilo kojih citrusa, i prelivamo vodom. Ostavljamo da prenoći. To je sve! Hranljivi rastvor za zalivanje biljaka je spreman.

 Ako ste primetili da vaše biljke počinju da venu iz neobjašnjivih razloga – uzrok mogu biti sitne štetočine, mušice, koje je teško uočiti golim okom. U ovom slučaju, biće od koristi sledeći trik: Za njegovu realizaciju biće potrebno samo nekoliko običnih šibica. Jednostavno, zabodite ih glavicama u zemlju, na udaljenosti 5 cm od ruba saksije, i zalijte cveće. Nakon 2 dana, zamenite šibice novim, a nakon još 2 dana mušice će nestati. Od sada ne morate zalivati sobne biljke insekticidima. Fosfor i sumpor, koji se sadrže u sastavu smese glave šibica, prodiru u zemljište i pouzdano oslobađaju biljku od nezvanih gostiju. Da biste sprečili pojavu gljivica, koristite bakarne novčiće. Stavite nekoliko novčića u zemljište oko biljke, i bakar će uništiti sve spore gljiva.podelite sa prijateljicama na fb mozda nekoj zatrebaju saveti.

Kako da bezbedno presadite ORHIDEJE

Ukoliko korenje ovog cveta počne da trune, to takođe shvatite kao još jedan znak i činjenicu da vaša saksija više ne pruža pravu drenažu Veoma je teško održavati zdravu vezu sa orhidejama, koje su prilično nežne biljke. Sada, kada vaše prelepe biljke rastu i prete da prerastu svoje plastične saksije u kojima su donešene u dom iz prodavnice, vreme je da se upustite u veoma opasan poduhvat njihovog presađivanja. Međutim, ne dajte se zaplašiti, jer sada vam donosimo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da uspešno svom voljenom cvetu pružite novi dom, a da ga pritom ne ubijete. Čitajte dalje i naučite kako da presadite orhideje, korak po korak. Kako da znate kada je pravo vreme za presađivanje orhideje? Siguran znak da je pravo vreme za presađivanje vaše orhideje jeste onda kada počnete da viđate belo korenje koje izrasta iz saksije. Ovo znači da je vaša orhideja prevelika za svoju posudu i zahteva novu. Ukoliko korenje ovog cveta počne da trune, to takođe shvatite kao još jedan znak i činjenicu da vaša saksija više ne pruža pravu drenažu. Kada bi trebalo da presadite orhideju? Idealno vreme za presađivanje orhideje je odmah nakon što biljka prestane sa cvetanjem, odnosno, onda kada novi izdanci počnu da se probijaju. Materijali koji su vam potrebni - Nova saksija za vaše cveće, odaberite neku koja je za 2,5 ili 5 centimetara veća u obimu od trenutne. - Velika činija ili kofa - Makaze
Korak prvi: pripremite svoje materijale Postavite količinu zemlje koja vam je potrebna u veliku kofu ili činiju i prekrijte je sa oko duplo više ključale vode. Dozvolite da ova mešavina spusti temperaturu do sobne, nakon čega možete izbaciti višak vode. Orhideje su veoma podložne različitim bolestima takođe, tako da morate da osigurate sterilizaciju svega što dolazi u kontakt sa njima tokom procesa presađivanja.
 Korak drugi: uklonite orhideju iz njene trenutne saksije - Koristite čiste makaze kako biste odsekli bilo kakve mrtve ili trule delove korena. - Nakon što se orhideja nađe van svoje posude, koristite prste i čist par makaza kako biste očistili njeno korenje. Nežno odvojite komade stare zemlje i isecite sve žilice koje su mrtve ili u procesu truljenja.
 Korak treći: očistite korenje - Budite pažljivi prilikom ovoga kako ne biste polomili bilo koju žilicu korena vaše biljke. - Polako oslobodite svaku žilicu pojedinačno, upotrebom makaza i noža, ukoliko je to potrebno, pomeranjem, nikako sečenjem, naravno.Korak četvrti: postavite orhideju u novu saksiju - Dodajte dovoljno mešavine zemljišta u svoju posudu, kako bi novi izdanci vaše orhideje bili poravnati sa obodom nove saksije. Mešavina za sađenje - Dodajte zemlju u srednjoj ili maloj količini postepeno, upotrebom prstiju ili štapićem, poravnajte svoju mešavinu oko korenja. Nastavite da dodajete sve dok ne dostignete vrh svoje saksije
.Korak šesti: postavite svoju orhideju - Aranžirajte pupoljke svojih orhideja kako bi stajali uspravno i pružite im podršku kao što ste činili ranije.

Pripremite muškatle za leto: Pravilna nega za bujno cvetanje!

Muškatle se presađuju svakog proleća i tada je potrebno da im se malo skrate žilice i grančice. Na proleće orezuje se oko 20 – 30 % biljke, onda se muškatle zalivaju, a dve do tri nedelje kasnije presađuju se u novu zemlju. Krajem maja već mogu da se iznesu napolje i smeste na balkon ili u baštu. Muškatle se razmnožavaju generativno (semenom) ili vegetativno (reznicom).

Da biste na proleće imali muškatlu, krajem oktobra se pripremaju reznice – pelceri. Biraju se mlađe, najbolje 3 – 4 kolenca, od kojih jedno mora biti u zemlji. Sade se u sandučiće na rastojanje od 8 – 10 cm i stavljaju na prozorsku dasku gde ima dovoljno svetlosti. Redovno se zalivaju i povremeno prihranjuju. 

Tokom zime vrhove koji poteraju treba isecati što niže, da bi bokor bio što razgranatiji. Na proleće, kada prođe opasnost od mrazeva, svaka muškatla sadi se u posebnu saksiju ili sandučić. Muškatle su veoma povoljne za gajenje na prozorima ili terasama, po mogućnosti na sunčanom mestu, zaštićenom od podnevnog sunca. 

 Poželjno je da se gaje u relativno manjim posudama, kako bi se tlo moglo osušiti između zalivanja. Umereno ih treba zalivati i redovno prihranjivati. Muškatle se, kao ni ostale biljke čiji listovi imaju dlačice, ne smeju prihranjivati folijalno (prskanjem preko listova). Tokom vegetacije prihranu treba obavljati zalivanjem 1 – 2 puta nedeljno. Neophodno je da biljke imaju dovoljno vlage, jer će u suprotnom listovi muškatle uvenuti. Previše vlage uzrokuje truljenje.

Podelite sa prijateljicama na fb sigurno ce zatrebati nekoj drugarici.

Besplatno đubrivo za vaše biljke: Od ovih ostataka hrane i pića-pivo-kora banane, caj i jos neki sastojci koje bacate

Posadili ste biljke u vrtu, na terasi, ili ih uzgajate u kući, i jedva čekate da počnu da bujaju i cvetaju, priželjkujući da se pretvore u raskošne lepotice, kakve viđate u časopisima i katalozima. Da biste to postigli, morate, naravno, pravilno da ih negujete, što podrazumeva zalivanje, izbor odgovarajuće pozicije, zaštitu od štetočina i - redovno prihranjivanje. Zemlja, bilo da je reč o onoj u saksiji ili u vrtu, s vremenom se iscrpljuje i neophodno joj je dodavati elemente neophodne za rast i razvoj biljke, koja će bez prihrane samo životariti i postepeno propadati. Veoma je važno đubriti zemljište, a ako nećete da kupujete beštačka đubriva, možete iskoristiti i domaće đubrivo. U domaće ekspres đubrivo spadaju ostaci hrane, čak i nekih pića koje tako olako bacamo a mogu se iskoristiti za bolji rast vaše biljke, i to bez ikakve obrade. Stavite ih u zemlju sa biljkama, koje će tako, a da niste potrošili ni dinara, dobiti sve što im je potrebno.
 Pivo
 Zbog obilja šećera, vitamina B i fermentisanih materija (kvasca), pivo je izvanredna prihrana za biljke, naročito za muškatle. Ukoliko ostatke ovog pića (ono što se zadržalo na dnu čaše, boce ili konzerve) sipate u vodu za zalivanje, vaše cveće će dobiti odličan podsticaj za razvoj i cvetanje. Ovim rastvorom zalivajte biljke jednom nedeljno. Kad smo već kod kvasca, koristan je i pekarski, koji se koristi za pripremanje testa i hleba: ukoliko ga pomešate sа vodom za zalivanje (biće dovoljna četvrtina pakovanja na 5 l), pretvara se u moćno đubrivo za bilo koju biljku u vrtu, povrtnjaku ili u kući.
 Ljuske kikirikija 

 Pre nego što ih zakopate u podnožju biljke, držite ih nekoliko dana u vodi, kako bi omekšale. Razgrađuju se sporo, ali su veoma korisne jer sadrže obilje hranljivih materija, a pritom poboljšavaju rastresitost zemlje.

 Kora citrusa Narandža, limun, grejp, mandarina i limeta bogati su vitaminima i dragocenim mineralima, koji su većinom koncentrisani u kori. Zaista je šteta bacati najhranljiviji deo ploda, koji je prava riznica kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa i natrijuma. Potopite koru u hladnu vodu i ostavite da odstoji 24 sata kako bi izgubila veći deo svoje prirodne kiselosti i lakše se razgradila pomoću mikroorganizama iz tla. Isecite je na krupnije komade, pa pospite oko biljke i zatrpajte zemljom.
 Kora šargarepe Ako ljuštite šargarepu, znajte da odbacujete njen najbolji i najzdraviji deo, jer je tu koncentrisana najveća količina hranljivih materija. Ukoliko ipak nemate nameru da je konzumirate, isecite je na krupno i rasporedite po žardinjerama na terasi, u podnožju sobnih biljaka ili u vrtu. Kora ovog zdravog korena bogata je vlaknima koja omekšavaju zemlju, kao i dragocenim mineralima kao što su kalijum, bakar, mangan, veoma korisnim za zdravlje biljaka.
 Ljuska crnog luka
 Prilikom čišćenja crnog luka uvek bacamo ljusku, što je velika šteta, jer ovaj papirasti omotač sadrži dosta kalijuma, natrijuma, fosfora, kalcijuma, magnezijuma i cinka. Da biste ih iskoristili na najbolji mogući način, ostavite ljuske potopljene u vodi 24 sata kako bi otpustile kiselinu i upotrebite ih za đubrenje zelenih i cvetnih, baštenskih i saksijskih biljaka.
 Voda iz akvarijuma Ako držite ribice, poznato vam je da s vremena na vreme morate menjati vodu, kako biste im obezbedili dodatnu dozu kiseonika. Međutim, otpad iz akvarijuma sadrži obilje korisnih materija - pre svega algi i mikroorganizama, koji i te kako prijaju biljkama. Vodu koju izbacite možete upotrebiti za direktno zalivanje sobnog bilja ili je prosuti po po cvetnim lejama.
Čaj
 Bilo da se radi o crnom, zelenom ili belom čaju, listići ove biljke sadrže mnoštvo minerala koji će prosto preporoditi vaše ljubimice. Dakle, nemojte bacati ono što ostane kad procedite čaj, niti filter kesice (otvorite ih i sadržaj pospite oko biljke, a dobro će poslužiti i ostaci napitka (ohlađeni, naravno) kojima ih možete zaliti. Ovi saveti ne važe za industrijski proizvedene napitke, jer sadrže veštačke boje i zaslađivače.
 Kora banane Visok sadržaj kalijuma, jednog od tri esencijalna elementa, koji su sastavni deo svakog đubriva, pospešuje i ubrzava cvat. Odsecite peteljku banane, isecite koru na sitne delove i pomešajte je sa zemljom. Kako se bude razlagala, tako će postepeno otpuštati u zemlju hranljive supstance. Talog kafe
 Soc kafe bogat je kalijumom, fosforom, bakrom i magnezijumom, otpušta azot i podstiče bujanje listova. Ako se pospe u podnožju baštenskih biljaka, biće odlična odbrana od puževa i mrava. Izvanredno je đubrivo za acidofilne biljke (prija im kiseliji teren) kao što su ruže, kamelije, azaleje, rododendron i hortenzije, jer povećava kiselost terena i neutrališe kamenac u vodi za zalivanje.
 Voda u kojoj ste kuvali povrće
 Nikada nemojte bacati vodu u kojoj ste kuvali povrće, jer je to pravi rudnik korisnih materija. Ostavite je da se ohladi i iskoristite za zalivanje biljaka u kući, vrtu ili na terasi - zemlju u koju su posađene vaše ljubimice obogatićete mineralima koji stimulišu njihov rast i razvoj.PODELITE SA prijateljicama na fb sigurno ce nekoj pomoci.

Lekovitost jorgovana -bol u plucima ,u ledjima,bronhitist i mnoge druge boljke.-caj i tinktura

Da biste smirili artritis, osteoartritis, bol u leđima, potrebno vam je 3 provcetale grane belog jorgovana, ulijte 0,5 litara proključale vode, ostavite 3 dana u frižideru, procedite i uzmite 1 kašiku 3 puta dnevno pola sata pre obroka 45 dana. Nakon 3 meseca pauze, ponovite proces. Pošto je period cvetanja jorgovana kratak, savetuje se da ga osušite za kako biste duže mogli da ga koristite. 

Bronhitis možete da lečite i tinkturom jorgovana. Napunite teglu cvetom jorgovana i ulijte votku do vrha. Držite 10 dana ja tamnom mestu na sobnoj temperaturi, a zatim svako veče rastvorite 30 ml u šolji vrućeg čaja. Pijte rastvor u malim gutljajima 3 dana. Čuvajte čvrsto zatvoreno.
 Čaj od jorgovana će vas osloboditi zubobolje. Potrebna vam je suva ili sveža grančica jorgovana sa 3-6 listova, ulijte 1 l vode, prokuvajte nekoliko minuta poklopljeno, procedite i za 5-10 minuta pa isperite usta.
Tinktura cvetova jorgovana koristi se za reumu, taloženje soli i suve pete. Suve cvetove sipajte u razmeri 1:10 sa alkoholom i držite 8-10 dana u zatvorenoj posudi, zatim uzimajte 30 kapi 2-3 puta dnevno i istovremeno stavljajte obloge na upaljeno mesto. Na proleće gusto napunite posudu cvetovima jorgovana i dopunite sa 40% votkom. Ostavite na 2 nedelje na toplom mestu. Ovu tinkuru možete da koristite za masažu zlobova ili, ukoliko ste prehlađeni, rastvorite 20-30 kapi u pola čaše vode.
 U narodnoj medicini, tinktura od jorgovana se koristi kada vam odzvanja u ušima, kašalj, bol u stomaku, dijareju i kao pomoć kada patite od kamena u bubregu. Uzmite 1 kašiku suvih cvetova i prelijte šoljom kipuće vode, procedite nakon 15-20 minuta pa popijte 3-4 puta dnevno.
Bol u plućima i grlu - Pomešajte u jednakoj meri suve listove jorgovana i cvetove kantariona. Napunite dve trećine tegle od litar i ulijte votku do kraja. Ostavite da odstoji nedelju dana. Uzimajte 2 kašike dnevno pre obroka.
 Kontraindikacije: Kada uvedete lečenje jorgovanom, morate da vodite računa jer još nije sigurno koliko oporavak traje. Poznato je, na primer, da je tinkruta cvetova jorgovana kontraindikovana kod amenoreje - dugog kašnjenja menstruacije kod žena. Iako se jorgovan koristi kod nekih upalnih bolesti bubrega, ne sme da se koristi kod hronične bubrežne insuficijencije. Znajte da su cvetovi jorgovana otrovni u velikim količinama i bolje je koristiti lišće i pupoljke. Pre svakog korišćenja posavetujte se sa lekarom.Vreme je jorgvana podelite recept sa prijateljima na fb mozda nekom bude od koristi .Kkako da sami kuci napravite rastvor koji koriste cvecari za divno bujanje biljaka imate OVDE

Sanseverija -otporan cvetak- uzgoj nega i razmnozavanje

Sanseverija može da uspeva i u mračnijim prostorijama, ali tada listovi neće imati izražene šare. Držite indijansko pero slobodno pored radijatora ili TA peći, jer joj to nimalo neće smetati, kao ni ako zaboravite da je zalijete.

Sanseveriju treba da prihranjujte granuliranim i tečnim mineralnim djubrivima, tek jednom u mesec dana. Tokom proleća i leta, dovoljno je da sanseveriju zalivate jednom sedmično. Pošto ne trpi veliku vlagu, vodu koja se nakupi u podmetaču, treba redovno prazniti a izmedju dva zalivanja pustiti zemlju da se osuši.Iako postoje brojne vrste, najpoznatija je Sansevieria zeylanica, koja potiče sa Cejlona i koja se odlikuje sabljastim listovima sa sivim poprenim prugama. Medju poznatim vrstama je i Sansevieria laurentii variegata, koja potiče iz tropske Afrike. Njeni listovi takođe imaju poprečne sivkaste pruge ali su im ivice presvučene širokim žutim štraftama koje mu daju posebnu egzotičnost i dekorativnost.
Posebno je lepa vrsta Sansevieria cylindrica, koja takodje potiče iz Južne Afrike i ima veoma dugačke listove od preko jednog metra.
Vrsta Sansevieria hahnii je niska rastom (oko 25 cm) ali ima solidnu širinu. Listovi su elipsasti i žuto zeleni.Nega i gajenje
Održavanje Sanseverije ne zahteva mnogo vremena i novca, jer je reč o relativno skromnoj biljci. Prijaju joj suv vazduh u stanu, i polusenovita mesta. Potrebno je da joj povremeno vlažnim sunđerom obrišete prašinu sa listova. Optimalna temperatura za uzgoj sanseverije je u rasponu od 12 do 15°C.

Ova biljka ne podnosi mnogo vlage, pa joj je dovoljno zalivanje jednom nedeljno zimi, ali vodite računa da voda ne udje u lisne mlade izdanke, jer biljka može da počne da truli. Za zalivanje je najbolja odstajala mlaka voda – ne direktno iz česme. Presadjivanje Ponovna sadnja sanseverije potrebna je samo kada joj saksija postane mala. Najbolje je da se presadjuje u proleće, a sanseveriji odgovara laka, plodna zemlja sa dodatkom 15% rečnog peska. Zemlja u saksiji mora da bude dobro drenirana. Indijansko pero ima jako plitak i mali koren, pa ga treba saditi u plitke i šire saksije.Sanseverija se razmnožava reznicama ili deljenjem korena. Kada podelite koren zdrave odrasle biljke, posadite novu biljku odmah u saksiju sa mešavinom baštenske zemlje i peska. Očekujte da počne brzo da raste i to bez specijalne nege. Ako sanseveriju razmnožavate reznicom, znajte da nova biljka neće imati žućkaste ivice po listovima, ili izražene štrafte. Moguće bolesti sanseverije Sanseverija je dugovečna i otporna biljka, ali ipak zahteva minimalnu negu uz koju će Vam dugo trajati i ukrašavati dom. Indijansko pero ne voli hladnoću i sigurno će propasti ako je čuvate na temperaturi nižoj od 10 stepeni. Ne premeštajte ovu biljku iz senovitog mesta na jako sunce jer će se na listovima pojaviti palež. Moguća je i pojava pegavosti listova.Podelite ovaj post na svoj fb mozda nekoj prijateljici zatreba.

Orezivanje ruza stablasica

Pre nego što se latite makaza, veoma je važno da znate koja ruža je kalemljena na stablo vaše ruže.

Kod ruža stablašica s kompaktnom uspravnom krošnjom reč je o plemenitim, grmolikim ili žbunastim ružama ili o patuljastim ružama žbunastog rasta.

Da bi ruža stablašica zadržala loptast oblik krošnje, skratite izdanke na dužinu od 20 do 30 cm.Kod kaskadnih ili žalosnih formi reč je po pravilu o ružama patuljastog žbunastog rasta ili ružama puzavicama ciji izdanci lučno padaju. Kod njih se skraćuju previše dugački izdanci, a kompletno se skraćuju stari izdanci na uštrb mladih.U principu bi bilo dobro da se grane skraćuju oko jedan centimetar iznad okca okrenutog napolje, dakle, iznad sićušnog pupoljka blago crvenkaste boje.Da se vlaga ne bi zadržavala na mestu reza, uvek pravite kose rezove. Ruže stablašice s golim korenom, koje su posađene prošle jeseni i tada orezane, sada ne treba da orezujete ponovo.Podelite ovaj tekst na svom fb mozda nekom zatreba.

Vostani cvet -hoja-razmnozavanje i nega

Hoja je porijeklom iz južne Kine i Indonezije, a u Evropi se uzgaja već više od 100 godiina. Lišće joj je jajoliko, tamnozeleno, mesnato i kožnato. Najljepši su na njoj mali cvjetići bijele boje sa svijetlo ružičastim prelivom koji izgledaju kao da su od voska.

Cvjetovi ugodno mirišu, a na laticama javljaju se medne kapljice, koje se na sunčanom svjetlu prelijevaju poput duge. Iz lišnih čvorova izbijaju mesnate peteljke, na kojima stoji cvat u obliku štitca. Cvjetovi se javljaju uvijek na istoj stapci. Kad štitac ocvate, ne smijemo stapku odrezati, jer će na njoj i dogodine biljka cvasti. Mlađe hoje ne cvatu, pa moramo strpljivo čekati da nam biljke procvatu, ali čim su starije, to obilnije cvatu.

Hoju držimo u sobi na svijetlu i sunčanu mjestu, ali zaštićenu od direktnih sunčanih zraka komadom bijela papira. Treba joj dosta zraka, jer ako biljke stoje na pretoplom mjestu, napadaju ih uši i ostali štetnici, koje možemo odstraniti jedino tako, da peremo lišće. Zimi ne smijemo otvarati prozor na kojemu hoja stoji, jer je osjetljiva na struju hladnog zraka. Najbolje je, ako može prezimiti lcod temperature od 10-15°C, a zalijevati je treba tek toliko da se grumen potpuno ne osuši. Nije potrebno da hoja za vrijeme mirovanja tjera. Treba je uzgajati uz čvrsti žičani potporanj u obliku piramide ili lepeze, jer se sama ne može držati uspravno radi svog teškog lišća i cvata.U proljeće kad biljka potjera, a i ljeti, treba je obilno zalijevati i redovno prskati. Mora se pritom paziti, da u podlošku ne stoji voda, jer je biljka na to osjetljiva. Hoju ne treba često presađivati, jer to nepovoljno utječe na cvataju. Bolje je da je svaikih 14 dana dohranjujemo otopiinom gnojiva. Tek kada biljka potpuno preraiste lonac, treba je u proljeće presaditl, ali ne u preveliki lonac. Za sadinjiu upotrebljavamo smjesu liistovnjače, ilovače i oštrog pijeska. Na dno lonca treba metati doista krhotina, da se osigura dobro otjecanje vode. 

U proljeće i ljeti može se hoja lako razmnožavati reznicama koje uzimamo od zrelih prošlogodišnjih izboja. Treba paziti da se reznice uzimaju s matičnih biljaka koje obilno cvatu, jer se sposobnost za cvatnju izrazito nasljeđuje. Reznice, duljine 10-15 cm, utaknu se u pjeskovitu listovaču koju treba umjereno vlažiti, i drže na toplom mjestu zaštićene od jakog sunca.

 Dobro je posudu s reznicama pokriti staklenim zvonom ili staklenkom za ukuhavanje.Hoja, na žalost, često odbacuje pupove. Treba pronaći uzroke te pojave, koji. mogu biti različiti. U prvom redu biljka se ne smije pomicati, ni okretati u doba cvatnje. Treba paziti da se zalijeva redovito, što rjeđe presađuje, a gnojenjem i zalijevanjem ne treba pretjerivati. Osim Hoyae carnosa uzgaja se ii Hoya folius variegata sa žutomarmoriranim listovima, vrlo prikladna za uzgoj kao viseća biljka ili kao penjačica. Zimi se mora držati kod temperature od 16-20° C. Raste polagano i prikladna je za ukras zidova.Podelite ovaj clanak na svoj zid ako imate prijateljicu koja voli cvece mozda joj zatreba.

Filadendron -razmnozavanje orezivanje i uzgajanje

Filadendron, latinski naziv – Philadendron, je tropska biljka, a kod nas je omiljeno cveće u mnogim kućama, najviše zbog dekorativnih listova. Ipak, ova sobna biljka zahteva da joj se za gajenje obezbedi dovoljno prostora jer može narasti u visinu i do 3 metra. To je otprilike i osnovni uslov za uspešan uzgoj jer je fildendron prilično nezahtevan i lak je za održavanje.

Brojne su vrste filadendrona, a jedan od omiljenijih je Filadendron monstera ( Monstera deliciosa ) koji je poreklom iz Meksika. Može imati listove velike i do 80 cm. Šupljikavi su, kožasti, jako dekorativni i sjajno zelene boje. Ova vrsta cveta belim krupnim cvetovima koji imaju žuti prašnikom u sredini. Cveće meksičkog filadendrona podseća na kalu.

Većina vrsta pripada penjačicama a arzlikuju se prema visini i listovima koji mogu biti različih oblika i nijansi zelene boje. Benjamin je vrsta fikusa i često se meša sa filadendronom.Kako se gaji filadendron?

Kako uzgajati filadendron? Filadendron uopšte nije preterano zahtevna biljka, pa je i to možda razlog njegove popularnosti. Pravilno uzgajanje nalaže da filadendron redovno i obilno zalivate ta vreme rasta. Potrebno je da mu zemlja tada bude stalno vlažna. Zimi zalivanje treba prorediti i prilagoditi okruženju, a prvenstveno tome kolika je temperatura u prostoriji gde držite ovu biljku. Potrebno je i češće orošavanje filadendrona odstajalom vodom, kao i redovno brisanje listova od prašine.

Zimi ga ređe orošavajte, a posle zalivanja, višak vode prospite jer će se razviti neke bolesti, mogu se pojaviti žuti listovi, i biljka može da strada.

Filadendron mogu da napadnu i neka gljivična oboljenja listova. U slučaju da ga previše zalivate, mogu da ga napadnu gliste.Dalja nega podrazumeva da filadendron prihranjujete gnojivom za cveće. Dalje, vodite računa da temperatura bude odgovarajuća, mada filadendron dobro uspevanai temperaturi u rasponu od 10 do 25 °C , pa Vam ovaj uslov za negu neće teško pasti.

Filadendronu je potrebna velika saksija i zemlja koja je mešavina komposta, treseta, i peska. Rasadjivanje filandendrona je potrebno tek kada mu saksija postane mala. Površinsku zemlju mu menjajte svake godine. Filadendron je penjačica pa mu je potreban oslonac. Poduprite ga nekim jakim štapom, i ne odstranjujte vazdušno korenje jer oni služe kao potpora biljci. Kako razmnožiti filadendron? Razmnožavanje filadendrona moguće je izbojem iz velike biljke. Svaka reznica treba da ima bar po jedan pupoljak. Ukopajte reznicu ukoso u zemlju na dubini od 1 cm. Brzo će pustiti žilice i olistati. 

Reznice možete staviti i u vodu dok ne puste korenje, pa ih onda zasaditi u saksiju. Ne preterujete sa zalivanjem da biljka ne istruli.Orezivanje je neophodno baš velikim biljkama filadendrona. Orežite ga u željenom obliku, makazama ili skalpelom i podstaknite njegovo grananje.Filadendron utiče na prečišćavanje vazduha u kući, pa se zato preporučuje da ga imate u stanu ili drugom zatvorenom prostoru pošto čisti vazduh od toksina, i oplemenjuje ga negativnim jonima, koji inače nedostaju u zatvorenim prostorijama.Podelite recept na fb mozda zatreba nekoj prijateljici,

Lepi jova voli svetlost ne voli velike saksije

Lepi jova je atraktivna biljka koja mami poglede svojim bojama – belim, roze, ljubičastim, svetlocrvenim i purpurnocrvenim nijansama, ali i oblikom stabla

Impatiens, vodenika ili lepi jova, kako ga naš narod naziva, poreklom je sa Zanzibara i lako se održava jer uspeva i u zatvorenom i otvorenom prostoru. Žbunast je i može da naraste do 70 cm, ali je dekorativniji i ima više cvetova dok je mali. Iako je dugogodišnja biljka, treba je svake ili svake druge godine razmnožiti, jer će biti lepša i imaće pravilniji grm.

Pravilna nega Biljka cveta celo leto, a ponekad i u jesen. Da bi cvetala, treba joj dosta svetlosti, a odgovara joj temperatura oko 18 stepeni. Velike vrućine ne podnosi, kao ni niske temperature. Leti je treba obilnije zalivati, a zimi držati skoro suvom. Nikako je ne prskajte vodom, jer ćete na taj način oštetiti njene prelepe cvetove i listove. Prašinu joj skidajte mekom krpom, a potrebno je i da je često prihranjujete razređenim tečnim đubrivom. Lepi jova se presađuje u proleće, u slučaju da mu korenje izlazi iz saksije ili da je iscrpljen i bled. Ne sadi se u veliku saksiju, bolje je da cveta u manjoj, a ako biljka nepravilno cveta, treba je orezati 8-10 cm od zemlje, što će brzo poterati nove listove. Lako se razmnožava, tako da za kratko vreme možete imati pune saksije ove biljke.Podelite sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba ovaj tekst.

Prkos -rezancici-tuzni kad nema sunca-nega i razmnozavanje

Prkos, poznat i pod nazivom rezancici je veoma otporna baštenska biljka. Prkosi svim vremenskim, ali i drugim nepovoljnim uslovima. Cveta neprekidno, od juna do prvih mrazeva. Cvetovi prelepih boja se otvaraju na suncu i unose vedrinu u eksterijer doma.

Foto: Wikipedia Foto: Wikipedia

Cvetovi prkosa su jednostruki ili puni, u raznim bojama: beli, žuti, narandžasti, ružičasti, crveni, ljubičasti, a same latice talasaste ili ravne. Preko noći i kada je oblačno cvetovi se zatvaraju.

Prkos ima crvenkastu zeljastu stabljiku i igličaste, mesnate, kratke listiće. Poraste u visinu od 10 do 15 santimetara.

Povoljno vreme za sađenje prkosa, iz semena ili sadnica su mart i april. Sadi se u kamenjare, cvetne gredice, ili u cvetne leje u vrtovima. Na sunčanim terasama, balkonima ili prozorima može da se gaji i u saksiji, žardinjeri, sandučiću.

Prkos ne zahteva plodno zemljište. Najbolje uspeva na sunčanom svetlom mestu, na peskovitom i dobro drenažnom zemljištu. Ako se sadi u posude, treba da se obezbedi dobra drenaža, na dno postave komadići cigle i kamenčići sa peskom.

Prkos se razmnožava semenom. Seme se baca na zemlju, a zatim se tako posejano seme prekrije tankim slojem zemljišta i zalije. Nakon nekoliko dana pojavljuju se izdanci koji se malo razređuju kada porastu. Ova biljka se i sama razmnožava. U vrtu gde padne seme, koje može da preživi zimske uslove, prkos će nići i sledeće godine samo malo kasnije, tek u maju. Ako neko želi da iskoreni ove biljke nastaje mali problem, jer jako osipaju seme, i potrebno je nekoliko godina da se iskorene do kraja. Zalivanje prkosa je retko, eventualno preko leta za vreme velikih vrućina.Podelite sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

Kadifica nega uzgoj razmnozavanje i lekovitost

Kadifa, latinski naziv (Tagetes) vodi poreklo iz dalekog Meksika, mada se ova ukrasn biljka već dugo gaji na području Evrope i celog sveta. Jednogodišnja je biljka i jedna od najomiljenijih biljaka cvetnica u baštama. Vrste kadife dele se ne visoke i niske. Niske vrste su bogodne za uzgoj u bašti, imaju manje stablo i sitnije cvetove, visoke vrste kadife se koriste u cvećarskom poslu, kao rezani cvetovi, a mogu se gajiti i u bašti ili na balkonu uz posebnu negu. Listovi kadife podsećaju na listove paprati, a cvetovi su slični plišu po teksturi i u raznim bojama.

Kada cveta kadifa

Kadifa dugo cveta pa će Vas ovo cveće veselim bojama i cvetovima uveseljavati od početka juna pa sve do ranih prvih mrazeva. Kada se gaju u vrtu, obično se seje uz ivičnjake. Kadifa cveta u svim žutim i narandžastim nijansama, a ima i onih sa prošaranim cvetovima. Više vrste kadife daju krupnije cvetove, velike i do 12 cm, dok niže vrste daju cvetove veličine od 4 do 5 santimetara. Cvetovi mogu biti jednostavnije građe, ali ima i vrsta sa duplim cvetovima. Ranije vrste kadife imale su veoma jak miris, pa su ih naše bake zvale “smrdljivci” . Novije vrste kadife ipak se odlikuju slabijim mirisom.

Razmnožavanje

Razmnožavanje kadife obavlje se semenom. Seme je smešteno u čauri koje je posle cvetanja lako sakupiti. Seje se od meseca marta do aprila, najpre u posebna klijališta, ali u slučaju da je temperatura iznad devet stepeni, može se sejati i direktno u zemlju. Kadifa je iz roda biljaka koje su jako su otporne i nezahtevne. Klijavost semena je veoma dobra, statistika kaže da 95% semenki daje biljku. Tako da ne treba da brinete o količini semenja.

Uzgoj i nega

Kadifa voli uobičajenu zemlju iz bašte i položaj na suncu. Tako će lepo izrasti u žbuniće visine i do 70 cm. Ali visina zavisi i od vrste koju smo posejali, odnosno izabrali. Ako želimo visoku kadifu, moramo joj osigurati podupirače, kako se zbog kiše i vetra ne bi polomila. Kadifa se seje na razmaku od 20-30 cm, samostalno, ali može da opstane i u kombinaciji sa drugim cvetnicama. Tako ćete imati zanimljiviji “baštenski aranžman”.

Održavanje

Kadifa je vrlo zahvalna za negovanje i održavanje. Sa kadifom nema mnogo posla ni brige. Jednostavno, treba redovno skidati osušene cvetove, i kadifa će nastaviti da buja, cveta i bude poseban ukras u Vašem vrtu. Ne zaboravite redovno zalivanje, naročito tokom leta.

Kadifa kao lek Kadifa ne spada u klasično lekovito bilje, ali je poznato dejstvo čaja od kadife u borbi protiv smanjenja mioma na materici. Bolesti Iako je zahvalna biljka koja ne zahteva posebnu negu, kadifa ipak nije previše otporna na napade puževa. Za ove napasti postoje posebni preparati koje možete kupiti. Možete probati i da po zemlji oko kadife pospete malo pepela od drva.

Dragoljub=lekovito cvece

Jedan od najjačih prirodnih antibiotika i izuzetno je lekovit. Leči astmu, bronhitis, bolesti bubrega, mokraćnih kanala, šećernu bolestJEDNA od popularnijih letnjih biljaka je i dragoljub (Tropaeolum majus) koja nije samo lepa i ukrasna, već je pre svega izuzetno lekovita.

Dragoljub je jednogodišnja zeljasta biljka poreklom iz Južne Amerike - Bolivije, Ekvadora, Kolumbije i Perua, gde se dugo koristio za lečenje rana. Tamošnji stanovnici bi ga stavljali na rane i na taj način sprečavali infekcije. U 16. veku donet je u Evropu. Na našim prostorima se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno je narodno cveće, što se može zaključiti i po imenu. Voli topla i suncem obasjana mesta.

Poznat je i po drugim narodnim imenima: alčašica, veći dragoljub, dragomilje, lazibube, latinče, mlatifa, ljubidrag, penjalica, slak.

Listovi su gotovo okrugli, na dugim drškama i sa izraženom nervaturom. Cvetovi su krupni, upadljive žutonarandžaste boje, prošarani crvenim prugama. Plod je suv, deli se na tri dela, u svakom ima po jedno seme. Cveta leti. Koriste se svež list i zrelo seme. Sadrži sumporni heterozid glikotropeolozid i enzim mirozin pod čijim se dejstvom, u prisustvu vode, ovaj heterozid razlaže na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragoljubu ima još smole, pektina, gume, tanina, raznih šećera i mnogo vitamina C.

Od davnina se koristi u narodnoj medicini. Dragoljub je jedan od najjačih prirodnih antibiotika, a deluje i antifungicidno, antiseptički, antibakterijski, kao diuretik i laksativ. Poslednjih godina je dokazano da svi delovi biljke deluju antibiotski i povećavaju otpornost organizma. U tu svrhu koriste se tinktura i sveže ceđen sok biljke.

Među ukrasnim, lekovitim i začinskim biljkama koje se seju sa povrćem i voćem da ih zaštite jer stvaraju fitonicidne materije koje su smrt za mnoge mikroorganizme, odbijaju štetočine i izazivače bolesti je i dragoljub. Tera biljne vaši, belu mušicu i leptira kupusara i zbog toga bi trebalo da se seje ispod voćaka napadnutih biljnim vašima i pored kupusnjača. Deluje slično drugim biljkama koje takođe imaju sumpornih heterozida, kao što su ren ili rotkva. Sve više se koristi kao vitaminska salata koju zbog obilja vitamina treba jesti svakodnevno ili piti sok (10 do 15 g dnevno) isceđenog iz svežeg lišća dragoljuba. U narodnoj medicini dokazano je da može da se koristi za lečenje: - bolesti respiratornog sistema: astme, bronhitisa, tvrdokorne sluzi, upalnih stanja, kašlja, prehlade, gripe, emfizema pluća Pomaže kod bronhijalne astme Protiv proširenja pluća kod bronhijalne astme pomaže, a posebno kod izbacivanja ispljuvka tinktura od cele biljke dragoljuba (bez korena). Na svakih 100 g 96% jakog alkohola stavi se u bocu jedna kašika usitnjenog lista divljeg dragoljuba, koji treba da stoji 6-8 dana. Nakon toga se ocedi i uzima, razređen s malo vode, dva do tri puta dnevno po jednu kašičica. - bolesti bubrega, mokraćnih kanala, kao što su infekcije i upalna stanja, zastoj mokraće, bolesti kose i temena glave - bolesti kože, za ispiranje raznih kožnih povreda, kožnih nečistoća, opekotina, osipa - bolesti jetre i žuči - slab rad i slabo lučenje. - bolesti i upale oka - za regulisanje menstruacije - šećerne bolesti - za jačanje polnog nagona u muškaraca - neki travari tvrde da leči i rak Dragoljub sadrži sumporasto ulje koje je vrlo korisno kod proširenih pluća i zagnojenih plućnih žlezda i izbacivanja šlajma. Uzima se u obliku alkoholne tinkture tri puta dnevno po malu kašičicu, razređeno s malo vode. Dragoljub luči mokraću, podstiče životnu snagu. Vrlo je dobar za spoljnu upotrebu - protiv kožne bolesti.Svako domaćinstvo bi trebalo da gaji dragoljub, čak i oni koji nemaju baštu, jer se može gajiti na balkonu i u sobi pored prozora (zimi). Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima veliki značaj kao preventivno sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba uništava mnoge zarazne klice. U istu svrhu može da se koristi i seme: 5 do 10 g semena se sitno istuca, doda vode i posle dva sata se popije sa nekim voćnim sokom. Iako su sveži listovi i cvetovi najlekovitiji, list i cvet dragoljuba sačuvaćete i za zimu ako ih odmah posle branja sušite na toplom, senovitom mestu. Čaj za kožna i očna oboljenja - 1 čajna kašika lišća - 2 dl vode Vrućom vodom preliti lišće, poklopiti i nakon pola sata procediti. Piti 2-3 šoljice u toku dana. Za obloge i ispiranje stavlja se 1 kašičica bilja na 2 dl vode.Podelite tekst sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

Mindjusica -fuksija-nega i razmnozavanje

Minđušica ili fuksija vodi poreklo iz Južne i Centralne Amerike. Krajem 18. veka preneta je iz Čilea najpre u Englesku, a zatim i u druge evropske zemlje. Možemo je uzgajati kao sobnu biljku ili na balkonu, u visećim loncima i žardinjerama. Zbog izuzetno bogatih i raskošnih cvetova opravdano je nazivaju kraljicom balkona. Ako je uzgajamo kao kućnu biljku, potrebno ju je staviti blizu zapadnog ili istočnog prozora, ali ne na direktno sunce. Ukoliko je napolju, odgovara joj polusenka ili svetlo mesto zaštićeno od najjačeg podnevnog sunca.Osvetljenje - Fuksije jarkih boja traže sunčana mesta zaštićena od podnevnog sunca, dok vrstama nežnijih boja više odgovara polusenovito mesto sa difuznim svetlom.Zalivanje i vlažnost - Tokom proleća minđušica se često zaliva. U letnjim mesecima zaliva se svakodnevno (po potrebi i dva puta dnevno, ukoliko je u saksiji), uz obavezno orošavanje. Ne sme se dozvoliti da se zemlja sasvim isuši, jer fuksije ne podnose nedostatak vode. Međutim, zemlja ne sme da bude ni previše vlažna.

Provetravanje - Biljka traži dobro provetrene prostorije, ali ne podnosi promaju. U kasno proleće ili početkom leta minđušicu možete izneti na balkon zaštićen od vetra.

Prihrana - Minđušicu treba đubriti od februara do avgusta tečnim mineralnim đubrivom za balkonske biljke.

Orezivanje - Sve ogoljene stabljike potrebno je ukloniti na proleće, a ostale skratiti na dva lisna para, što će stimulisati rast novih izdanaka na kojima će se formirati cvetovi. Redovnim orezivanjem i oblikovanjem dobija se željeni oblik i obilno cvetanje. Biljku je neophodno presaditi u za dva broja veću saksiju. Supstrat za presađivanje treba da se sastoji od humusne zemlje, jednog dela gline i grubog peska. Na dnu saksije obavezno stavite drenažni sloj. Odstranjivanjem precvetalih cvetova podstičete stvaranje novih cvetnih pupoljaka.Razmnožavanje - Posle prolećnog orezivanja reznice možete koristiti za razmnožavanje. Reznice se mogu ožiliti u vodi ili u rastresitom supstratu. Po puštanju korenčića reznice zasaditi u saksiju (u mešavinu koja se sastoji od dva dela gline i jednog dela krupnog peska i treseta, ili baštenske zemlje). Mladi izdanci minđušice cvetaju iste godine. Kod mladih biljaka otkidaju se izrasli vrhovi radi dobijanja grmastog oblika. Problemi - Najčešći uzrok opadanja listova su topao i suv vazduh, kao i nedostatak vlage u zemljištu. Zbog toga je potrebno da biljku redovno orošavate i zalivate. Razlozi koji mogu da dovedu do opadanja cvetnih pupoljaka su i nepravilno zalivanje (previše ili premalo vode), slabo osvetljenje, visoka temperatura ili premeštanje saksije s jednog mesta na drugo. Pojava smeđih mrlja na rubovima lista znak je preteranog zalivanja ili hladnoće.Podelite sa prijateljima na fb ovaj tekst mozda zatreba nekoj prijateljici.

Cicoka -brojna lekovita svojstva -izvanredna za dijabeticare

Iako je u pitanju kultura koja veoma dobro uspeva na različitim vrstama tla, za uzgoj čičoke potrebno je pronaći ono koje je dovoljno rastresito i koje ima pH vrednost između 6 i 7,5. najviše joj odgovara vlaga, jer joj voda omogućava razvoj krtole i samog stabla. Međutim, uzgajivačima divljeg krompira savetuje se da obrate pažnju da se voda previše ne zadržava oko same biljke, kao i da se ne sadi na tlu na kojem je prethodno uzgajan suncokret.

Sadnja i uzgoj čičoke može da se obavlja u kasnu jesen ili početkom proleća, a za te potrebe najbolje je koristiti gomolje koje je težine oko 50 grama. Ovoj biljci potreban je kalijum, a njega možete da obezbedite kroz upotrebu prirodnih gnojiva, stajnjaka i komposta. Kada je u pitanju jesenja sadnja ne treba da vas brinu niske temperature, jer čičoka ima krtolu koja je veoma izdržljiva kada su u pitanju i ekstremne hladnoće sa kojima se suočava tokom zime.

Ono što može da predstavlja problem tokom sađenja čičoke tokom jeseni jesu razne vrste glodara koje se pojavljuju u ovom periodu, pa ukoliko ne možete da ih se rešite, preporučuje se da se odlučite za prolećnu sadnju.

Kada dođe period za vađenje krtola iz zemlje, a u pitanju je kraj oktobra ili početak vegetacije na proleće, potrebno je da se stabljike pokose i uklone, jer su one tada već suve. Potom se ručno ili putem posebne mehanizacije iz tla vadi divlji krompir. Pošto imaju veoma tanku potkožicu, koja se pri vađenju može lako oštetiti, savetuje se da se to radi što pažljivije. Kada je u pitanju optimalni prinos čičoke, on može da iznosi između 30 i 50 tona po hektaru.

Lekovita svojstva čičoke su brojna

Iako je prijatno slatkog ukusa, biljka čičoka sadrži i malu količinu kalorija. Tačnije, u njoj se nalazi oko 73 kalorije na 100 grama, što je dosta manja količina nego što je to slučaj kod domaćeg krompira. Ipak, ono što divlji krompir bitno razlikuje od domaćeg jeste to što obiluje inulinom. Ovu materiju nipošto ne treba poistovetiti sa insulinom, jer u pitanju je polisaharid koji se lako konvertuje u fruktozu (prirodni voćni šećer), a insulin je hormon.

čičoka kao lek priprema

Svaka krtola sadrži oko 25 procenata dragocenog inulina i on predstavlja svojevrsnu prirodnu zamenu za sintetičke probiotike, jer stimuliše razvoj korisnih crevnih bakterija, omogućava održavanje normalne ravnoteže crevne mikroflore i veoma lako je probavljiv.

Zbog svega toga, čičoka biljka se preporučuje protiv zatvora, kao i za smanjenje rizika od dobijanja raka debelog creva. Osim toga, inulin pogoduje pravilnom radu srca i reguliše krvni pritisak.

Njena krtola predstavlja bogat izvor minerala koji su veoma bitni za ljudski organizam i zdravlje, a najzastupljeniji su fosfor, kalijum, kalcijum, gvožđe, bakar i magnezijum.

Zanimljivo da je njen plod jedinstven po tome što 100 grama svežeg divljeg krompira sadrži 429 mg kalijuma, što predstavlja 9 odsto dnevnih potreba našeg organizma za ovom materijom. Kombinacija ovih lekovitih elemenata doprinosi boljem zdravlju kose, kostiju, zuba, a pomaže i ženama kod ublažavanja simptoma predmentrualnog sindroma.

Neugledni divlji krompir je prepun vitamina
 Čičoka biljka i pored svoje pomalo neugledne pojave, nudi puno toga kada je u pitanju zdravlje. Naime u njoj su zastupljeni su vitamini C, D, kao i kompleks B vitamina i provitamin beta karoten. Iako njih nema u velikoj količini, oni uz karoten zajedno čine idealnu kombinaciju koja predstavlja prirodan antioksidans i time pomaže pri izbacivanju štetnih slobodnih radikala. Najprisutniji je tiamin, odnosno vitamin B1, kojeg ima 0,2 miligrama u 100 grama sveže čičokine krtole. To predstavlja oko 13 procenata dnevne doze koja je potrebna našem organizmu da bi pravilno funkcionisali nervni sistem i mišići. Zbog toga divlji krompir pruža zaštitu od malignih bolesti, upalnih procesa, ali i sezonskih virusnih oboljenja, kijavice i kašlja, pa se čičoka kao lek sve češće upotrebljava u alternativnoj medicini. Čičoku karakteriše visok nivo proteina, jer njena krtola sadrži više ove materije nego što je to slučaj sa drugim sličnim povrćem. Naime, u 100 grama divljeg krompira nalazi se 3 grama proteina, tačnije kompleks esencijalnih aminokiselina, gde se izdvajaju metionin, cistein i taurin, a uz njih nalazi se i značajna količina sumpora. Pošto je biljka čičoka bogata vlaknima, omogućava nam pravilan rad creva i pomaže kod ublažavanja simptoma dijareje. Osim toga, ona daje više energije organizmu, doprinosi ubrzanju metabolizma i sagorevanja masti. Zbog toga se često preporučuje sportistima, jer pomaže razvoj i oporavak vezivnog tkiva u telu. .Izvanredna hrana za dijabetičare Kao što smo već naveli, divlji krompir možete konzumirati svež, kuvan ili kao dodatak raznim jelima. A kako nam narodna izreka kaže da „zdravlje na usta ulazi“, tako i sva lekovita svojstva čičoke ispoljavaju se ukoliko se ona nađe na vašem stolu. Pošto ne dovodi ni do kakvih neželjenih efekata, možete je konzumirati u neograničenim količinama, svakog dana. u nastavku teksta ćemo vam reći protiv kojih bolesti se uspešno bori. Kada je glikemijski indeks u pitanju, čičoka biljka na toj skali ima vrednost 50. To znači da je konzumacija ove namirnice, za razliku od domaćeg krompira, potpuno bezbedna za osobe koje boluju od dijabetesa, jer ne utiče na povećavanje nivoa šećera u krvi. Naprotiv, lekarske analize dokazale su da se ona može slobodno upotrebljavati u neograničenim količinama na dnevnom nivou, što za posledicu ima snižavanje nivoa šećera u krvi. Posebno se savetuje da je osobe obolele od šećerne bolesti koriste svežu i sirovu, a najbolje u vidu salate, pošto se termičkom obradom gubi značajan deo lekovitih materija i minerala koji su bitni za borbu protiv simptoma ove bolesti. Zbog toga je ovo idealna hrana za dijabetičare. Pomaže pri mršavljenju Zbog činjenice da sadrži veliku količinu korisnih vlakana koje stvaraju osećaj sitosti, čičoka se preporučuje pri mršavljenju. Pošto, za razliku od krompira, ne sadrži skrob, a bogata je drugim vrednim hranljivim materijama, Ukoliko vam se redovno nalazi čičoka u ishrani, možete biti sigurni da ste na pravom putu da postepeno smanjite i na posletku uklonite neželjene masne naslage. Čičoka biljka ublažava stomačne tegobe Kod bolova u stomaku uzrokovanim smanjenom količinom hlorovodonične kiseline u želucu, umesto da posegnete za sintetičkim rešenjima i raznim tabletama, slobodno može da se upotrebi čičoka kao lek. Zahvaljujući tiaminu, koji sintetiše sve ugljene hidrate i proizvodi hlorovodoničnu kiselinu, čime se postiže normalan metabolizam proteina. Smanjena količina želudačne kiseline predstavlja opasnost, jer se u tom slučaju razvijaju bakterije koje su opasne za probavni sistem, a za posledicu ima dijareju i nagli gubitak vode iz organizma. U ovom slučaju, najbolje je da se jede supa od čičoke, svakog dana sve dok simptomi potpuno nestanu. Smanjuje povišene masnoće u krvi Lekovita svojstva divljeg krompira, a posebno visok nivo kalijuma, omogućavaju normalizaciju nivoa holesterola i triglicerida u krvi. Preporučljivo je da ga konzumiraju osobe koje imaju probleme sa povišenom masnoćom u krvnim sudovima, a korisna je i za one koji imaju urođen rizik od dobijanja kardiovaskularnih oboljenja. Jača koren kose i smanjuje opadanje Obzirom da sadrži gvožđe, bakar i vitamin C, lekari često savetuju da se upotrebljava čičoka kao lek za probleme sa opadanjem kose. 100 grama sadrži 20 procenata dnevne količine ovih minerala koji su preko potrebni ukoliko imate slabu i tanku kosu sklonu lomljenju i opadanju. Gvožđe doprinosi boljem snabdevanju svih ćelija kiseonikom, a bakar daje čvrstoću dlaci, pa će samim tim i folikul biti zdraviji i stvaraće jaču kosu koja će biti jača i sjajnija.

Singonijum-streličasta-loza-otporna puzavica

Singonijum je veoma otporna višegodišnja puzavica, srodna filadendronima. Zbog karakterističnog izgleda dobila je nazive streličasta loza i guščja noga. Njegovi raskošni listovi unose dašak prirode u svaki enterijer. Ova sobna biljka može da se gaji i u vodenoj kulturi, zbog čega često ukrašava terarijume ili akvarijume.

Rod singonijuma pripada porodici Araceae i obuhvata oko 36 vrsta koje potiču iz tropskih krajeva Srednje i Južne Amerike. To su uglavnom drvenaste penjačice, čije stablo dostiže i do 15-20 m dužine.

Oblik listova singonijuma može da se menja zavisno od starosti biljke. Listovi mlađih biljaka su najčešće strelasti ili kopljasti, dužine do 30 cm a širine oko 10 cm, sa drškama dužine do 60 cm. Listovi starijih biljaka su režnjeviti.

Singonijum veoma brzo raste i u većoj saksiji može da poraste i do 150 cm.Neobični listovi singonijuma mogu biti prošarani, zeleni, ružičasti, crvenkasti, žuti ili beli. Postoje brojni varijeteti sa listovima u raznim nijansama zelene boje. Veoma su zanimljivi varijeteti, sa šarama krem, bele, ružičaste, bronzane ili žute boje. Potpuno zeleni se međutim, lakše gaje i brže rastu.Kao mala biljka ima žbunastu formu i drži se uspravno, a kasnije stabljike počinju da se povijaju. Zato joj je potreban oslonac u vidu bambus štapa ili štapa obavijenog mahovinom. Može se staviti u viseću korpu ili na neku policu, odakle će listovi polako padati na dole ali i dalje formirajući gust viseći žbun.