U blenderu samleti limun. Dodati mu šećer i limuntus, pa vodu i promešati.Ostaviti sirup da odstoji 24h uz povremeno mešanje. Za 24h će se šećer otopiti.Sirup procediti, sipati u dve flaše i čuvati ga u frižideru.
Ovako pripremljen sirup je vrlo zdrav pogotovo u zimskim danima kad nam je potrebno sto vise vitamina.
Ako imate povisen holesterol probajte ovaj recept nasih baka
3 limuna sa korom
30 cenova belog luka
litar vode
Limun dobro operite u vreloj vodi a beli luk očistite od ljuske. Sve zajedno sameljite u blenderu.Limun meljite sa korom.Kad litar vode provri istersite u nju samljevenu smesu od limuna i luka.
Kuvajte na vatri dok ne baci prvi kljuc,skinite sa vatre i pustite da prenoci,Procedite i supajte u flasu koju treba drzati u frizideru.svaki dan piti malu casicu od rakije leka pre jela.Kad sve potrosite napravite pauzu od 3 nedelje pa ponovo,Odmah da napomenemo ukus nije bas prijatan ali nije ni jako strasan za popiti,
pokusajte nista ne gubite.Podelite recept na svoj fb mozda nekom pomogne.Recept za zdravi sirup od koprive za ciscenje krvi imate OVDE. Recept za orahovacu koja je lek za stitnu zlezdu imate OVDE-Recept za domaci zdrav sirup imate OVDE
250gr svinske masti (vazelin) 2 sake cvetova nevena
Stavite svinsku mast (opranu) ili (vazelin) da se otopi na tihu vatru stavite iseckane svetove nevena i przite 5min,poklopite i ostavite da odstoji 12sati.Malo zagrejte i niz gazu procedite.
Sa svinskom masti kremu cuvajte u frizideru.
a ako napravite sa vazelinom moze da stoji na sobnoj temperaturi.
Dobra je za bolne vene,za ekceme kod psorijaze kod opekotina.
slika je zasticena autorskim pravima te je stoga ne delite u komercijalne svrhe
Ako zelite da imate unikatnu narukvicu,potrebno vam je samo desetak minuta,jedna plasticna flasa,pegla i lakovi za nokte.Zabavicete se dok ovo radite,ako imate cerkicu toliko je prosto da moze i ona da vam pomogne u tome.
Pa da pocnemo,plasticnu flasu od kole ja sam uzela onu od 1,5 l mada ako pravite za devojcicu uzmite malu od pola litre,zbog obima.Ona odgovara taman maloj rukici.Flasi odseci gornji deo slika broj 1,zatim zalepiti na nju neku traku ili selotejp a ako je za devojcicu izolir traka ce posluziti.sl 2
Iseci flasu po rubovima trake slika broj 3 to je obim narukvice,Kada smo isekli odlepimo traku i ugrejemo peglu,zatim vrtimo nasu narukvicu prvo sa jedna strane zatim sa druge slika broj 4 da bi ostre ivice zaoblili,Ne treba dugo vrtiti videcete i same kako plastika ostre ivice pretvara u zaobljene dovoljno je oko minut.
Sada smo vec pri kraju.Uzmite lakove u zeljenoj boji i lakirajte unutrasnji deo.Pustite masti na volju i igrajte se bojama.Kada ste izlakirali ostavite malo da se osusi i vasa unikatna narukvica je gotova.
Jedna od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava. Pre primanja hrišćanstva Srbi su bili mnogobožački narod.
Pored vrhovnog boga Peruna, koga su svi poštovali, svaki dom je imao i svoje domaće božanstvo. Po prirodi sentimentalni i vezani za domaće navike i običaje, u susretu sa hrišćanstvom, Srbi su se najteže odricali tih domaćih božanstava. Mudri i praktični Nemanjin sin, Sveti Sava, mnogobožačke kumire i idole, zamenio je velikim svetiteljima Crkve Hristove, koji postadoše zaštitnici i pomoćnici srpskih domova, crkava i manastira, porodica i plemena, sela i gradova, pa i čitavih pokrajina i oblasti. Tako je nastala krsna slava,
Crkva je, imajući u vidu praktične razloge, savetovala i preporučivala porodicama koje svetitelje da uzimaju za svoju krsnu slavu. Birani su veliki svetitelji koji se praznuju u jesen, zimu i proleće, kada je manje radova u njivi, pošto su Srbi bili narod koji se bavio zemljoradnjom i stočarstvom. Pojedine porodice, opet, birale su dan kada će se krstiti, i svetitelja koji se toga dana slavi, uzimale za svoju krsnu slavu.
Značaj slave, Slavljenje krsne slave je ostala jedina neprekinuta tradicija kod Srba od vremena pokrštavanja do danas. Mnogo je štošta promenjeno u narodnom životu i običajima, ali se slava sačuvala kao najveća svetinja našeg naroda. Srbin je slavio slavu u najslavnijim danima svoje istorije, ali isto tako i u toku petvekovnog robovanja pod Turcima.Slavljena je slava u vreme i nevreme - u ratu i izgnanstvu, u tamnici i bolnici, u žalosti i radosti, u bedi i siromaštvu isto kao u bogatstvu i izobilju. Naši vojnici su u jeku najžešćih bitaka u rovu lomili bajati vojniki hleb (tajin) pevali tropar svoje slave, palili komadić voštanice koji su od kuće poneli, molili se Bogu za pomoć i srećnije dane. Posle P svetskog rata u vreme neviđene bezbožničke i antiverske propagande, Srbi se nisu odricali svoje slave i, slobodno se može reći, da je krsna slava sačuvala pravoslavnu veru i tradiciju u našem narodu.
Kada jedan dom, jedna porodica, počinje da slavi krsnu slavu?Slava se prenosila i nastavljala sa kolena na koleno sa oca na sina tako, da se danas može lako zaključiti koje su porodice sa istim prezimenima od jednog pretka, samo po tome koju slavu slave. Ukoliko slave istu slavu onda su od istog pretka, ali su se tokom vremena i raseljavanja udaljile jedne od drugih, i postale nepoznate .
Kada otac predaje slavu sinovima? Ukoliko sinovi žive sa ocem u jednoj kući, onda svi zajedno slave slavu. Međutim, kada neko od sinova zasnuje svoju porodicu, oženi se i ne živi više sa ocem, on treba odmah da počne da u svom domu slavi krsnu slavu. Sasvim je pogrešno, što pojedini danas, ne slave, zgovarajući se: živ mi je otac i on slavi. Znači, čim neko živi zasebno i ima svoju porodicu, dužan je da slavi svoju slavu, jer je slava zaštitnik domaćeg ognjišta i pomoćnik u svakom radu, veliki Božiji blagoslov i zaštitnik svih ukućana, naročito dece.
Kako se prima krsna slava od oca? Prve godine, kada sin zasnuje samostalno domaćinstvo, on dolazi kod oca na slavu. Kad se kolač iseče, otac iz svoje desne ruke predaje sinu jednu četvrtinu kolača, poljube se, jedan drugom čestitaju slavu, a otac poželi sinu da sa svojom ženom i decom, budućim unucima i potomcima, dugo u zdravlju i dobrom raspoloženju slavi slavu. Sin nosi deo kolača kući, podeli ga sa svojom porodicom, a već naredne godine počinje redovno da slavi svoju krsnu slavu.
Pripreme za slavu. Na nekoliko dana pred slavu, u domu u kome se slavi počinju pripreme kako bi se slava što svečanije i dostojnije dočekala. Kuća se rasprema, čisti i sređuje. Ukućanima, deci naročito, kupuje se ponešto novo, od odela, da to "ponove" na dan slave. U kući vlada svečana atmosfera, vedro duhovno raspoloženje i radost u iščekivanju slave.
Svećenje vodice Po drevnoj i ustaljenoj praksi naše crkve, u vreme pred slavu sveštenik osvećuje vodicu u domovima koji slave. Za osvećenje vodice domaćica pripremi sledeće: jednu posudu (činiju) sa vodom, buket bosiljka, manju svećicu, kadionicu sa žarom ili briketom, tamjana i spisak ukućana u kući. Sve se to postavi na sto u sobi gde je slavska ikona, koja je na istočnom zidu sobe. Poželjno je da na obredu osvećenja vodice budu svi ukućani sa domaćinom. Zato sveštenik, bar na dan ranije, "zakazuje" vodicu, to jest, najavljuje domaćinu u koje vreme tačno dolazi, kako bi svi bili na okupu i molitvi. U selu se obično zna kad će u taj kraj naići sveštenik, pa se vodica ne "zakazuje". Kad se vodica osveti, svi ukućani se malo napiju ove osvećene vodice, a od ostatka se mesi slavski kolač. Ukoliko se vodica sveti na dan slave, zajedno sa rezanjem kolača, pošto se ukućani po malo napiju, ostatak se sipa za neku kalemljenu voćku, ili cveće u kući.
Zašto se osvećuje vodica u domovima za slavu i Vaskrs? Pored zajedničkih molitava i bogosluženja, koji se obavljaju u hramu, crkva je odredila da se dva puta u godini održavaju obredi i molitve u domovima vernika, za duhovni napredak svakoga doma. A to je sve vezano za dva velika i najsvečanija dana - za slavu i Vaskrs. Osvećenjem vodice i kropljenjem doma, blagodat Božija i sveti Duh ulaze u taj dom i njegove žitelje, i on im daje blagoslov i duhovnu snagu u njihovom sveukupnom životu i radu. Molitva se prinosi za napredak svih čeljadi u kući, i za pokoj duša umrlih srodnika.
Šta sve treba pripremiti za slavu? Za slavu je najvažnije spremiti sledeće: slavski kolač, kuvano žito, crno vino i sveću.
Slavski kolač. Na jedan dan uoči slave domaćica mesi slavski kolač. Kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna. Testo se zakuvava sa vodom, i dodaje se malo bogojavljenske i osvećene vodice, koju je sveštenik svetio pred slavu. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na četiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se pečat (slovo) sa slovima IS HS NI KA, što skraćeno i prevedeno znači: Isus Hristos pobeđuje. Sam kolač simboliše Hrista koji je hleb života, a vino, kojim se preliva, simvoliše krv koja je tekla iz Hristovih rana. Posle sečenja kolača, kolač se iseče na kriške kao hleb. Najpre domaćin i ukućani uzimaju i jedu po deo kolača, a ostatak se postavlja na trpezu.
Slavska sveća Za slavu se kupuje veća sveća, po mogućstvu od pravog voska, obično dužine 50 -60 sm, može i veća, ili manja, zavisno od prilika i mogućnosti. Ona se stavlja u čirak (svećnjak) i posebno ukrašava, Sveća se pali na dan slave, neposredno pred rezanje kolača. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveću i pali je šibicom. Sveća i njena svetlost simbolizuju svetlost nauke Hristove. Sveća gori celog dana na dan slave, a kada izgori na nekoliko santimetara do svećnjaka, sveća se gasi na sledeći način: Domaćin se prekrsti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće koja gori. Vino polako ugasi sveću. Potom se sveća i čirak stavljaju pred ikonu, ili na neko drugo svečano mesto u kući, i tu stoji do sledeće godine, i pali se prilikom zajedničkih kućnih molitvi.
Slavsko žito Uoči slave domaćica priprema slavsko žito - koljivo ili panaiju. Slavsko žito se kuva od čistog i otrebljenog pšeničnog zrna. Jedan kilogram ili pola kilograma žita (zavisno od broja gostiju), ukuva se u čistoj vodi, zatim se procedi i malo prosuši. Prosušeno žito se, zatim, melje. U samleveno žito dodaje se šećer, mleveni orasi, malo vanilin šećera i malo morskog oraha radi lepšeg ukusa. To se stavlja u neku plitku činiju ili tacnu, lepo oblikuje , i po površini se pospe šećerom u prahu ili mlevenim orasima.
Prilikom rezanja slavskog kolača, u žito se, odozgo u centar, stavlja manja svećica koja gori dok traje obred rezanja slavskog kolača. Po završetku obreda žito se preliva crnim vinom, svećica se gasi i vadi iz žita, a na njeno mesto može se staviti neki cvet - karanfil, ruža, bosiljak...Služenje žitom. Kada se završi rezanje kolača i žito prelije vinom, najpre se domaćin posluži žitom, a zatim svi ukućani. Onda se služe svi gosti. I kako koji gost dolazi na slavu, prvo se poslužuje slavskim žitom. Žito obično služi domaćica ili ako ima devojka u kući, ćerka ili unuka, a može i neka devojka ili mlađa žena od prijatelja ili komšija te kuće. Žito stoji na većem poslužavniku sa nekoliko kašičica na posebnoj tacni, zatim jedna čaša sa vodom u koju se stavljaju kašičice posle posluženja žitom. U nekim krajevima uz žito stavlja se i čaša sa vinom, ali obzirom da je žito preliveno vinom, ova čaša vina nije obavezna. Žito se služi na sledeći način: Domaćica prinese žito, gost ustane, prekrsti se, okrene se domaćinu i domaćici i čestita slavu i uzima žito. Posle posluženja opet se prekrsti i ponovo sedne. Žitom se prvo služe stariji pa mlađi. Poslužavnik sa žitom stoji pored slavske sveće dok traje slava. Ukoliko žita preostane, ono se daje deci, ili se sprema deci prisutnih gostiju. Poznato je da deca vole slavsko žito zbog njegovog lepog ukusa.Recept za slavsko zito imate Ovde,Recept za slavski kolac i postupak imate OVDE.Podelite na svoj fb sirimo Pravoslavlje.
Kopriva je dobar prirodni lek protiv vodene bolesti, gihta, jetre, bubrega, prostate i nesvestice. Ipak u nasem narodu se najvise koristi za lecenje malokrvnosti I malaksalosti
ČAJ OD KOPRIVE ZA MALOKRVNE OSOBE se pravi na sledeci nacin
Prelijte 3 kašike sitno iseckanog lista koprive sa 7 dl proključale vode i ostavite poklopljeno da odstoji 30 minuta.
Procedite i pijte 3 puta dnevno pre jela.
med i kopriva protiv anemije -
Pomešati 100 g semena koprive sa kilogramom livadskog meda i uzimati tri puta dnevno po jednu kašičicu mešavine.
Priprema jedne solje caja kod malaksalosti : U 2 dl kljucale vode potopiti jednu malu kasiku lista koprive, ostaviti da odstoji 5 minuta. Procediti i piti u gutljajima tokom celog dana na sledeci nacin: prvi dan 1 solju caja, drugi dan 2 solje, treci dan 3 solje i tako sedam dana.Nakon toga svakoga dana piti po jednu solju caja manje nego prethodnog dana. Postupak ponoviti i nakon tih mesec dana napraviti pauzu od dve nedelje nakon cega se moze ponovo piti po istom rasporedu. Ukoliko je malaksalost nestala moze se nastaviti sa po jednom soljom dnevno, narednih mesec dana.
