Brza torta sa jagodama ne pece se

za koru 

Zamesite mleveni Plazma keks 600g sa 250 gr šećera u prahu, 1 margarinom i  jednom casom gaziranog soka od narandže. Rastanjite podlogu na četvrtastoj tacni ili u kalupu.za fil skuvati dva pudinga od vanile i kad se ohladi umesati jedan izradjen margarin,Na koru staviti fil na njega jagode,
Umutiti slag i staviti gore ukrasiti po zelji

Rodjendanska piskota torta

420 g piskota

6 jaja

350 g prah secera

250 g putera

200 g cokolade

200 g samlevenih, pecenih, lesnjaka

slag ili slatka pavlaka za premazivanje torte

mlako mleko za namakanje piskota, malo ruma

Serpu od 5l obloziti aluminijumskom folijom, te piskote provuci kroz mlako mleko sa dodatkom ruma (rum mozete izbaciti, po zelji ) i obloziti piskotama dno i ivice serpe. zumanaca ukuvati na pari sa 6 kasika prah secera i ohladiti. Posebno umutiti puter sa 100 g prah secera. 6 belanaca umutiti u cvrstu masu sa ostatkom prah secera. Sve tri mase spojiti u jednu i dodati otopljenu cokoladu i lesnjake. Ovu masu preliti preko piskota i ostaviti u frizideru da se hladi. Kad se masa stegla, piskote koje vire, odnosno krajevi, treba da se odseku i stave preko fila. Tortu okrenuti na tacnu i premazati slagom ili slatkom pavlakom.Ukrasiti po zelji sa spricom ili stavite omiljenu sliku crtanog junaka vaseg deteta.Podelite recept sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

Vinov list za zimu -za sarmu

Vinov list ostavlja se kada lisce u prolece pocinje da biva dovoljno veliko za savijanje sarmi. Ubrati lisce, oprati, dobro od vode osusiti, pa svaki list soliti i praviti tako jednu vezu od 15-ak listova. Sad vezu uviti kao palacinku i sloziti u teglu. U jednu teglu moze da stane i 2 do 3 kg lisca.Ja sam imala ove male jer sam sve vece potrosila za ajvar i pekmez. Ovo ponavljati jos dva dana, jer list posle kratkog vremena onako usoljen spada. 

ukrstiti preko lisca dva prutica od loze, naliti u teglu cisto belo vino, povezati i tako ostaviti. Ako posle vino usahne, doliti teglu ponovo vinom. Ovako ostavljeno lisce traje do meseca maja, tj do novoga lisca.Podelite recept na svoj fb mozda nekom zatreba.

Mindjusica -fuksija-nega i razmnozavanje

Minđušica ili fuksija vodi poreklo iz Južne i Centralne Amerike. Krajem 18. veka preneta je iz Čilea najpre u Englesku, a zatim i u druge evropske zemlje. Možemo je uzgajati kao sobnu biljku ili na balkonu, u visećim loncima i žardinjerama. Zbog izuzetno bogatih i raskošnih cvetova opravdano je nazivaju kraljicom balkona. Ako je uzgajamo kao kućnu biljku, potrebno ju je staviti blizu zapadnog ili istočnog prozora, ali ne na direktno sunce. Ukoliko je napolju, odgovara joj polusenka ili svetlo mesto zaštićeno od najjačeg podnevnog sunca.Osvetljenje - Fuksije jarkih boja traže sunčana mesta zaštićena od podnevnog sunca, dok vrstama nežnijih boja više odgovara polusenovito mesto sa difuznim svetlom.Zalivanje i vlažnost - Tokom proleća minđušica se često zaliva. U letnjim mesecima zaliva se svakodnevno (po potrebi i dva puta dnevno, ukoliko je u saksiji), uz obavezno orošavanje. Ne sme se dozvoliti da se zemlja sasvim isuši, jer fuksije ne podnose nedostatak vode. Međutim, zemlja ne sme da bude ni previše vlažna.

Provetravanje - Biljka traži dobro provetrene prostorije, ali ne podnosi promaju. U kasno proleće ili početkom leta minđušicu možete izneti na balkon zaštićen od vetra.

Prihrana - Minđušicu treba đubriti od februara do avgusta tečnim mineralnim đubrivom za balkonske biljke.

Orezivanje - Sve ogoljene stabljike potrebno je ukloniti na proleće, a ostale skratiti na dva lisna para, što će stimulisati rast novih izdanaka na kojima će se formirati cvetovi. Redovnim orezivanjem i oblikovanjem dobija se željeni oblik i obilno cvetanje. Biljku je neophodno presaditi u za dva broja veću saksiju. Supstrat za presađivanje treba da se sastoji od humusne zemlje, jednog dela gline i grubog peska. Na dnu saksije obavezno stavite drenažni sloj. Odstranjivanjem precvetalih cvetova podstičete stvaranje novih cvetnih pupoljaka.Razmnožavanje - Posle prolećnog orezivanja reznice možete koristiti za razmnožavanje. Reznice se mogu ožiliti u vodi ili u rastresitom supstratu. Po puštanju korenčića reznice zasaditi u saksiju (u mešavinu koja se sastoji od dva dela gline i jednog dela krupnog peska i treseta, ili baštenske zemlje). Mladi izdanci minđušice cvetaju iste godine. Kod mladih biljaka otkidaju se izrasli vrhovi radi dobijanja grmastog oblika. Problemi - Najčešći uzrok opadanja listova su topao i suv vazduh, kao i nedostatak vlage u zemljištu. Zbog toga je potrebno da biljku redovno orošavate i zalivate. Razlozi koji mogu da dovedu do opadanja cvetnih pupoljaka su i nepravilno zalivanje (previše ili premalo vode), slabo osvetljenje, visoka temperatura ili premeštanje saksije s jednog mesta na drugo. Pojava smeđih mrlja na rubovima lista znak je preteranog zalivanja ili hladnoće.Podelite sa prijateljima na fb ovaj tekst mozda zatreba nekoj prijateljici.

Cicoka -brojna lekovita svojstva -izvanredna za dijabeticare

Iako je u pitanju kultura koja veoma dobro uspeva na različitim vrstama tla, za uzgoj čičoke potrebno je pronaći ono koje je dovoljno rastresito i koje ima pH vrednost između 6 i 7,5. najviše joj odgovara vlaga, jer joj voda omogućava razvoj krtole i samog stabla. Međutim, uzgajivačima divljeg krompira savetuje se da obrate pažnju da se voda previše ne zadržava oko same biljke, kao i da se ne sadi na tlu na kojem je prethodno uzgajan suncokret.

Sadnja i uzgoj čičoke može da se obavlja u kasnu jesen ili početkom proleća, a za te potrebe najbolje je koristiti gomolje koje je težine oko 50 grama. Ovoj biljci potreban je kalijum, a njega možete da obezbedite kroz upotrebu prirodnih gnojiva, stajnjaka i komposta. Kada je u pitanju jesenja sadnja ne treba da vas brinu niske temperature, jer čičoka ima krtolu koja je veoma izdržljiva kada su u pitanju i ekstremne hladnoće sa kojima se suočava tokom zime.

Ono što može da predstavlja problem tokom sađenja čičoke tokom jeseni jesu razne vrste glodara koje se pojavljuju u ovom periodu, pa ukoliko ne možete da ih se rešite, preporučuje se da se odlučite za prolećnu sadnju.

Kada dođe period za vađenje krtola iz zemlje, a u pitanju je kraj oktobra ili početak vegetacije na proleće, potrebno je da se stabljike pokose i uklone, jer su one tada već suve. Potom se ručno ili putem posebne mehanizacije iz tla vadi divlji krompir. Pošto imaju veoma tanku potkožicu, koja se pri vađenju može lako oštetiti, savetuje se da se to radi što pažljivije. Kada je u pitanju optimalni prinos čičoke, on može da iznosi između 30 i 50 tona po hektaru.

Lekovita svojstva čičoke su brojna

Iako je prijatno slatkog ukusa, biljka čičoka sadrži i malu količinu kalorija. Tačnije, u njoj se nalazi oko 73 kalorije na 100 grama, što je dosta manja količina nego što je to slučaj kod domaćeg krompira. Ipak, ono što divlji krompir bitno razlikuje od domaćeg jeste to što obiluje inulinom. Ovu materiju nipošto ne treba poistovetiti sa insulinom, jer u pitanju je polisaharid koji se lako konvertuje u fruktozu (prirodni voćni šećer), a insulin je hormon.

čičoka kao lek priprema

Svaka krtola sadrži oko 25 procenata dragocenog inulina i on predstavlja svojevrsnu prirodnu zamenu za sintetičke probiotike, jer stimuliše razvoj korisnih crevnih bakterija, omogućava održavanje normalne ravnoteže crevne mikroflore i veoma lako je probavljiv.

Zbog svega toga, čičoka biljka se preporučuje protiv zatvora, kao i za smanjenje rizika od dobijanja raka debelog creva. Osim toga, inulin pogoduje pravilnom radu srca i reguliše krvni pritisak.

Njena krtola predstavlja bogat izvor minerala koji su veoma bitni za ljudski organizam i zdravlje, a najzastupljeniji su fosfor, kalijum, kalcijum, gvožđe, bakar i magnezijum.

Zanimljivo da je njen plod jedinstven po tome što 100 grama svežeg divljeg krompira sadrži 429 mg kalijuma, što predstavlja 9 odsto dnevnih potreba našeg organizma za ovom materijom. Kombinacija ovih lekovitih elemenata doprinosi boljem zdravlju kose, kostiju, zuba, a pomaže i ženama kod ublažavanja simptoma predmentrualnog sindroma.

Neugledni divlji krompir je prepun vitamina
 Čičoka biljka i pored svoje pomalo neugledne pojave, nudi puno toga kada je u pitanju zdravlje. Naime u njoj su zastupljeni su vitamini C, D, kao i kompleks B vitamina i provitamin beta karoten. Iako njih nema u velikoj količini, oni uz karoten zajedno čine idealnu kombinaciju koja predstavlja prirodan antioksidans i time pomaže pri izbacivanju štetnih slobodnih radikala. Najprisutniji je tiamin, odnosno vitamin B1, kojeg ima 0,2 miligrama u 100 grama sveže čičokine krtole. To predstavlja oko 13 procenata dnevne doze koja je potrebna našem organizmu da bi pravilno funkcionisali nervni sistem i mišići. Zbog toga divlji krompir pruža zaštitu od malignih bolesti, upalnih procesa, ali i sezonskih virusnih oboljenja, kijavice i kašlja, pa se čičoka kao lek sve češće upotrebljava u alternativnoj medicini. Čičoku karakteriše visok nivo proteina, jer njena krtola sadrži više ove materije nego što je to slučaj sa drugim sličnim povrćem. Naime, u 100 grama divljeg krompira nalazi se 3 grama proteina, tačnije kompleks esencijalnih aminokiselina, gde se izdvajaju metionin, cistein i taurin, a uz njih nalazi se i značajna količina sumpora. Pošto je biljka čičoka bogata vlaknima, omogućava nam pravilan rad creva i pomaže kod ublažavanja simptoma dijareje. Osim toga, ona daje više energije organizmu, doprinosi ubrzanju metabolizma i sagorevanja masti. Zbog toga se često preporučuje sportistima, jer pomaže razvoj i oporavak vezivnog tkiva u telu. .Izvanredna hrana za dijabetičare Kao što smo već naveli, divlji krompir možete konzumirati svež, kuvan ili kao dodatak raznim jelima. A kako nam narodna izreka kaže da „zdravlje na usta ulazi“, tako i sva lekovita svojstva čičoke ispoljavaju se ukoliko se ona nađe na vašem stolu. Pošto ne dovodi ni do kakvih neželjenih efekata, možete je konzumirati u neograničenim količinama, svakog dana. u nastavku teksta ćemo vam reći protiv kojih bolesti se uspešno bori. Kada je glikemijski indeks u pitanju, čičoka biljka na toj skali ima vrednost 50. To znači da je konzumacija ove namirnice, za razliku od domaćeg krompira, potpuno bezbedna za osobe koje boluju od dijabetesa, jer ne utiče na povećavanje nivoa šećera u krvi. Naprotiv, lekarske analize dokazale su da se ona može slobodno upotrebljavati u neograničenim količinama na dnevnom nivou, što za posledicu ima snižavanje nivoa šećera u krvi. Posebno se savetuje da je osobe obolele od šećerne bolesti koriste svežu i sirovu, a najbolje u vidu salate, pošto se termičkom obradom gubi značajan deo lekovitih materija i minerala koji su bitni za borbu protiv simptoma ove bolesti. Zbog toga je ovo idealna hrana za dijabetičare. Pomaže pri mršavljenju Zbog činjenice da sadrži veliku količinu korisnih vlakana koje stvaraju osećaj sitosti, čičoka se preporučuje pri mršavljenju. Pošto, za razliku od krompira, ne sadrži skrob, a bogata je drugim vrednim hranljivim materijama, Ukoliko vam se redovno nalazi čičoka u ishrani, možete biti sigurni da ste na pravom putu da postepeno smanjite i na posletku uklonite neželjene masne naslage. Čičoka biljka ublažava stomačne tegobe Kod bolova u stomaku uzrokovanim smanjenom količinom hlorovodonične kiseline u želucu, umesto da posegnete za sintetičkim rešenjima i raznim tabletama, slobodno može da se upotrebi čičoka kao lek. Zahvaljujući tiaminu, koji sintetiše sve ugljene hidrate i proizvodi hlorovodoničnu kiselinu, čime se postiže normalan metabolizam proteina. Smanjena količina želudačne kiseline predstavlja opasnost, jer se u tom slučaju razvijaju bakterije koje su opasne za probavni sistem, a za posledicu ima dijareju i nagli gubitak vode iz organizma. U ovom slučaju, najbolje je da se jede supa od čičoke, svakog dana sve dok simptomi potpuno nestanu. Smanjuje povišene masnoće u krvi Lekovita svojstva divljeg krompira, a posebno visok nivo kalijuma, omogućavaju normalizaciju nivoa holesterola i triglicerida u krvi. Preporučljivo je da ga konzumiraju osobe koje imaju probleme sa povišenom masnoćom u krvnim sudovima, a korisna je i za one koji imaju urođen rizik od dobijanja kardiovaskularnih oboljenja. Jača koren kose i smanjuje opadanje Obzirom da sadrži gvožđe, bakar i vitamin C, lekari često savetuju da se upotrebljava čičoka kao lek za probleme sa opadanjem kose. 100 grama sadrži 20 procenata dnevne količine ovih minerala koji su preko potrebni ukoliko imate slabu i tanku kosu sklonu lomljenju i opadanju. Gvožđe doprinosi boljem snabdevanju svih ćelija kiseonikom, a bakar daje čvrstoću dlaci, pa će samim tim i folikul biti zdraviji i stvaraće jaču kosu koja će biti jača i sjajnija.

Lagana jagoda torta

biskvit

četiri belanca

150gšećera

jedna kesica vanili šećera

četiri žumanjka

100gbrašna

50g gustina

jedna mala kašikica praška za pecivo

Nadev

500g jagoda ili nekog drugog sezonskog voca

500 ml slatke pavlake

jedna kesica vanilin šećera

-jagode za ukras

Jagode operite, izrežite na pola i pospite vanilin šećerom...

Način pripreme Iz belanjaka istucite čvrsti snijeg (on mora biti tako čvrst da zarez noža ostane vidljiv), dodajte uz stalno miješanje kašiku po kašiku šećer, vanilin šećer i žumanjke. Tome dodajte brašno s gustinom i praškom za pecivo i lagano sve izmješajte. Testo stavite u oblik za tortu koji ste namazali mašću i posuli brašnom. Pecite u rerni na temperaturi oko 180C 25 minuta.Ispecite tri ovakve kore. Nadjev Jagode operite, izrežite na pola i pospite vanilin šećerom. Na donju koru premazati pavlaku po njoj posuti jagode,onda opet kora fil jagode i tako dok ne utrositte sav materijal. Čitavu tortu premažite slatkom pavlakom i ukrasite jagodama.ili po zelji,Podelite recept sa prijateljima na gb mozda nekom zatreba.

Domaci sirup od limuna-ne kuva se

500 gr limuna
1 kg šećera
1l vode
3 limuntusa

U blenderu samleti limun.
Dodati mu šećer i limuntus, pa vodu i promešati.Ostaviti sirup da odstoji 24h uz povremeno mešanje.
Za 24h će se šećer otopiti.Sirup procediti, sipati u dve flaše i čuvati ga u frižideru. Ovako pripremljen sirup je vrlo zdrav pogotovo u zimskim danima kad nam je potrebno sto vise vitamina.

Singonijum-streličasta-loza-otporna puzavica

Singonijum je veoma otporna višegodišnja puzavica, srodna filadendronima. Zbog karakterističnog izgleda dobila je nazive streličasta loza i guščja noga. Njegovi raskošni listovi unose dašak prirode u svaki enterijer. Ova sobna biljka može da se gaji i u vodenoj kulturi, zbog čega često ukrašava terarijume ili akvarijume.

Rod singonijuma pripada porodici Araceae i obuhvata oko 36 vrsta koje potiču iz tropskih krajeva Srednje i Južne Amerike. To su uglavnom drvenaste penjačice, čije stablo dostiže i do 15-20 m dužine.

Oblik listova singonijuma može da se menja zavisno od starosti biljke. Listovi mlađih biljaka su najčešće strelasti ili kopljasti, dužine do 30 cm a širine oko 10 cm, sa drškama dužine do 60 cm. Listovi starijih biljaka su režnjeviti.

Singonijum veoma brzo raste i u većoj saksiji može da poraste i do 150 cm.Neobični listovi singonijuma mogu biti prošarani, zeleni, ružičasti, crvenkasti, žuti ili beli. Postoje brojni varijeteti sa listovima u raznim nijansama zelene boje. Veoma su zanimljivi varijeteti, sa šarama krem, bele, ružičaste, bronzane ili žute boje. Potpuno zeleni se međutim, lakše gaje i brže rastu.Kao mala biljka ima žbunastu formu i drži se uspravno, a kasnije stabljike počinju da se povijaju. Zato joj je potreban oslonac u vidu bambus štapa ili štapa obavijenog mahovinom. Može se staviti u viseću korpu ili na neku policu, odakle će listovi polako padati na dole ali i dalje formirajući gust viseći žbun.

Sve o kaktusima-nega

Kaktusi jako vole sunčevu svetlost. U toplim mesecima kada su napolju mogu porasti i po nekoliko centimetara. Većina vrsta kaktusa prosto obožava direktno sunce koliko god da je agresivno. Opet neke vrste vole hladovinu, ali da su ipak izložene sunčevoj svetlosti, dok neke posebne kaktuse ne smete držati napolju. Treba oprezno izlagati suncu mlade biljke jer bi mogli dobiti opekotine.

Najmanje im prija severna strana, pa kad ih držite u kući treba ih okrenuti ka južnoj, zapadnoj ili istočnoj strani. Severnija ima najmanje sunca tokom dana.

Ako su u smešteni u senci biljke povremeno okrećite ka svetlosti da bi kompletnoj biljci omogućili ravnomerni rast. Ako se jedan deo kaktusa izduži, okrenite taj deo prema svetlosti, jer raste prema svetlu, pa se iskrivi.

Zemlja za sadnju kaktusa

Ukoliko pronađete najbolje je da kupite gotovu mešavinu zemlje za kaktuse. Ona je provereno najkvalitetnija za rast i razvoj kaktusa.

Možete i sami napraviti zemlju za saksiju. Najbolja je mešavina dve mere humusa, jedna mera ilovače (ili “obične” zemlje iz bašte) i pola mere peska. Sve dobro pomešajte.

Obavezno stavite peska, može i sitnog šljunka ili kamenčića, komada stare cigle. Oni će iscediti suvišnu vodu iz zemlje.

Zalivanje

Poznato je da kaktusi ne vole previše vlage. Bolje je premalo ih zalivati nego previše. Tako će lako istruliti.

Posadite ih na drenažnom tlu. Zemlja treba da sadrži pesak ili šljunak.

Zalivanje se razlikuje leti i zimi, zatim u kući ili na otvorenom. Preko leta kaktuse treba zalivati kada vidite da se zemlja potpuno osušila. To je otprilike svakih nedelju dana, nekad i češće, što zavisi od temperature vazduha.

Zalivajte kaktus sa puno vode. Voda treba da izađe kroz rupe,da se dobro iscedi, a podmetač da se isprazni nakon nekoliko minuta, da kaktus ne stoji potopljen u vodi. Jednostavno ga prelijte sa većom količinom vode i ostavite da višak istekne iz saksije.

Rast kaktusa

Period intenzivnog rasta su topli meseci u toku godine. Tada ih je najbolje izneti na sunce gde najviše vole i najbolje rastu i razvijaju se. Zimi kaktusi stagniraju ,u nekom su svom “zimskom snu”. Ne treba ih previše zalivati, niti imitirati letnju klimu, je rim treba taj period odmora i oporavka, da bi na leto ponovo nastavili intenzivan rast. Na telu kaktusa se mogu pojaviti mlade biljke, bebe kaktusi. Možete ih ostaviti na staromo kaktusu da rastu sa njim kao grane ili ih pažljivo skinuti i posaditi, da bi ste dobili još jedan mladi kaktus. Đubrenje kaktusa Samo ponekad je potrebno nađubriti ih, u vreme cvetanja. U hladnim zimskim mesecima, kada kaktusi miruju ne treba ih đubriti. Dodajte po malo azotnog i fosfornog đubriva u periodu od aprila do avgusta, kada su na suncu i intenzivno rastu. Prezimljavanje kaktusa U periodu od oktobra do marta većina kaktusa je spremna za svoj “zimski san”. To može biti i kasnije ako je napolju toplo. Ne smeju dočekati prvi jutarnji mraz napolju, nezaštićeni jer bi se mogli smrznuti, kao i sve druge biljke.Inače mogu boraviti napolju dok je temperature u plusu, iznad nule. Sa najavom hladnoće kaktusi se unose u kuću, garažu, zimsku baštu. Ne stavljati ih direktno na beton. Bolje im naći mesto na polici ili staviti neki karton ispod saksija, da bude toplije. Prostor ne sme biti previše hladan, nikako ispod 4 stepena celzijusa. Optimalana temperature je 5-10 stepeni. Saveti Kada zalivate ili orošavate kaktuse koji su napolju, radite to po zalasku sunca, jer bi kapi vode na vrelim biljakam mogle napraviti štetu. Ne treba ih zalivati malo po malo, jer će neravnomerno rasti i imati nepravilan oblik. Ne postoji pravilo o količini potrebne vode niti o učestalosti zalivanja. Jednostavno pratite biljku i procenite šta joj prija. Upozorenja Tek posađene mlade kaktuse ne treba odmah zalivati. Nakon presađivanja ostavite biljku u suvom najmanje nedelju dana. Da bi ste bili sigurnoi da temperatura nije preniska pored saksija ostavite u čaši malo vode.A ko se preko noći zaledi odmah unesite saksije na toplije mesto Ne sme biti pretoplo preko zime jer će preterasno izrasti i iscrpeti se, pa verovatno neće cvetati.Podelite tekst sa prijateljima na fb mozda nekom ljubitelju zatreba.

Ruska salata prigodna za slave i rodjendane

3 sargarepe
200 g graska ili jednostavno kupite smrznuto povrce za rusku salatu
5 -6 kiselih krastavcica
jedna mala pavlaka i pola kesice malog majoneza
3 kuvana jajeta 300 gr,sunkarice
so po ukusu.

Povrce obariti u slanoj vodi krompir predhodno iseci na sitne kockice, sargarepu isto.Barena jaja iseci isto na kockice .Pomesati obareno povrce dodati sitno isecene krastavcice i sunkaricu sve promesati i dodati so pavlaku i majonez,dekorisati po zelji.

Vodena palma traži dosta vlage, nije osetljiva i lako se gaji

Vodena palma traži dosta vlage, nije osetljiva i lako se gaji. Ova dekorativna sobna biljka ima atraktivan tropski izgled, a kako bi joj listovi bili uvek jedri i atraktivne zelene boje, vodite računa da joj koren uvek bude mokar.

Foto: Shutterstock Foto: Shutterstock

Papirus i vodena palma karakteristični su po lisnoj rozeti tipičnoj za ciperus familiju. Zbog ovog atraktivnog ukrasa, spadaju u omiljene sobne biljke. Vodena palma (Cyperus helferi) pravi je hit u akvarijumima, jer je spremna i na život u vodi. Vlati eskalenusa (Cyperus esculentus) su šire i rastu iz jestive krtole (prečnika 2 cm). Ova vrsta se u Evropi gaji od 16. veka kao veoma dragocena poljska biljka i na mnogim mestima postoje čitava polja pod njom.

Dragocene rizome ima i slični indijski rotundus (Cyperus rotundus). Njihovi mirisni sastojci osnova su za pravljenje parfema i mirisnih štapića. Sve vrste ciperusa vole vlažno zemljište i svetla sunčana staništa.Podelite tekst sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

Sve o kanama i razmnozavanje iz semena

Kana, latinski naziv (Canna indica) je biljka cvetnica koja vodi poreklo iz tropskih i suptropskih predela Amerike, ali raste i u Indiji. Najčešće, kao divlja biljka raste na sunčanim predelima pored reka.

Ime Kana potiče od grčke reči canna, što upućuje na cevasti oblik stabla ove biljke.

Prve biljke kane, na naš kontinent doneli su Španci pre petsto godina, a masovna proiuvodnja kane počinje u 19. Veku. Postoji mnogo vrsta kane, a našim područjima gaji se dvadesetak. Kana raste iz rizoma, a I odnosu na vrstu, raste od 60 cm pa sve do metar I po u visinu.

Kada cveta kana

Listovi kane su krupni, široki i do 20 cm, a dužine do pola metra. I okružuju divne bogate cvetove koji su asimetrični u crvenoj, žutoj, narandžastoj ili roze boji. Cveta veoma bogato i intenzivno, cvetovi su asimetrični, crvene, žute, narandžaste ili roze boje. Kana cveta od juna pa sve do oktobra meseca. Cvetovi su krupni, I liče na gladiolin cvet. Cvet kane je bez mirisa.

Razmnožavanje kane iz semena Seme je krupno, veličine graška, crne boje i nalazi se u trodelnoj čauri. Kana se razmnožava u proleće semenom, koje je krupno, veličine zrna graška I nalazi se u čaurici kane. Kana se može razmnožavati i deljenjem gomolja, i to tako da svaki deo gomolja mora imati po jedan pupoljak, jer samo tako će dati novu biljku. Kad prestanu prolećni mrazevi, gomolje treba saditi u plodnu kvalitetnu zemlju u koju treba dodati malo peska. Sadite ih na udaljenosti od oko pola metra, u dubinu od 20 centimetara. Kad na jesen kana prestane sa cvetanjem, skratite njeno stablo na visinu od 25 cm, nakon nekoliko dana ih izvadite, ostavite da se osuše na suvom mestu, ali ih prekrijte peskom. Čuvajte ih do sledeće sadnje na mestu gde je temperatura od 10 do 20 stepeni.Sadnja i presadjivanje Kana se sadi na velikim površinama , idealna je za trgove, bulevare, za sadjenje duž saobraćajnica. Niže vrste su pogodne za vrtove, uz staze, položaj pored stepeništa, terasa. Kana se može uspešno saditi u saksijama I žardinjerama. Kanu treba saditi u aprilu I maju I to u plodno zemljište koje treba nadjubriti. Niže vrste sadite na rastojanju od 40 d0 50 cm, a više vrste na udaljenosti od 60 do 70 cm. Kad nastupe hladniji dani, s jeseni, biljke izvadite iz zemlje, odrežite joj listove I stablo na visini od 15 do 20 cm od rizoma. Oko rizoma ostavite zemlju u što većem busenu, prekrijte peskom I ostavite ih da sačekaju sledeću sezonu. Rizom kane može se čuvati nekoliko godina I iz njega će uvek izrasti nova biljka kane. Kad prođe februar, rizomi će početi da se razvijaju, tada ih podelite na dva do tri dela, u odnosu na njihovu veličinu. Obavezno je da svaki deo ima bar jedno okce iz kojeg će biljka izrasti. Tada je vreme da rizome stavite u saksije ili žardinjere koje ćete ostaviti na svetlom mestu. Temperatura treba da bude oko 15 stepeni, I dok se ne pojave prvi listići, zalivajte po malo. Posle toga, svake sedmice prihranjujte biljku, a zemljište zalivajte češće da bi bila umereno vlažna. Čim nastupi toplije vreme, biljku iznesite I postavite na sunčanu poziciju gde nema vetra.Tokom rasta kane, biljku treba bogato zalivati. Ako je kana na sunčanom mestu, uz redovno zalivanje, cvetaće sve do kasnih jesenjih dana.Podelite tekst sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

Kiflice sa jogurtom

 6-7 solje (od 2 dl.) brasno
2 kasicice soli
1 kasika suvi kvasac
150 ml. mlake vode
500 ml. mlak jogurt
150 ml. ulje
2 kom. belance
Za premaz
2 zumanca
susam
margarin

Kvasac promesajte sa mlakom vodom ,kasikom secera i brasna i ostavite da nadodje Brasno promesajte sa soli i napravite udubljenje u sredini i dodajte belanke, ulje, nadosli kvasac i jogurt koji ste zagrejale da bude mlak Zamjesite glatko (malo lepljvo) testo i formirajte loptu Premazite je uljem i ostavite da se udvostruci Kidajte loptice i formirajte omiljene forme kiflice koji hocete Ostavite da nadodju Premazite ih zumancima, pospite kascicu rastopjenog margarin na svaku i pospite susamom Peci na 200 stupnjeva dok ne porumene.

Breskvica kolac

4 jaja
prstohvat soli
8 kašika šećera
2 kašika vrele vode
8 kašika brašna
2 kašika kakoa
krem
3 žumanca
4 kašika šećera
3 kašika brašna
2 vanilin šećera
1 kašika ekstrakta od vanile
400 ml mleka
125 gr margarina
Glazura od cokolade
jos breskve par komada malo vecih 

Priprema: Ulupati belanca sa prstohvatom soli, zatim dodati šećer i nastaviti mučenje dok se ne dobije jaka pena. Dodati žumanca jedno po jedno. Na kraju dodati brašno i kakao i sve sjediniti žicama od miksera mešajući u krug. U obložen pleh sipati masu za koru i peći u prethodno zagrejanoj rerni U šerpu staviti žumanca i šećer pa umutiti. Dodati brašno i mleko i opet umutiti. Staviti na laganu vatru i mešati dok ne provri i ne zgusne se. Skinuti sa vatre pa dodati ekstrakt vanile i margarin sobne temperature. Mešati dok se ne otopi pa ostaviti da se ohladi. Biskvit presecite na dva dela da dobijete dve kore pa stavite jedan na tacnui nanesite ceo krem,zatim rasporedite sitno iseckane breskve poklopite drugom korom. Zatim izliti glazuru po kolacu,staviti da se stegne.

Slatke cokoladne banane -dezert za par minuta

Potrebno vam je

2 banane ili koliko vas ima u porodici ja sam pravila za mene i dete

par kockica čokolade

listići badema, mleveni lešnici, kokosovo brašno po ukusu,mleveni keks za dekoraciju Količina čokolade može varirati u zavisnosti od veličine banana koje koristite Izlomite čokoladu na sitne komadiće.Bananu rasecite po dužini. Pazite da je ne prosečete sasvim do kore sa zadnje strane. Ostavite po centimetar sa svake strane da se banana kasnije ne bi rascvetala.Sad banane punite komadićima čokolade.Na ovom mestu možete dodati bademe, lešnike ili šta god vam padne na pamet. Stavite tako spremnjene u rernu ili na raostilj na samo par minuta dok se cokolada otopi.Skinite ih sa vatre pospite keksom mlevenim ili po zelji i jedite direktno iz kore sa kasicicom.Podelite ovaj brzi dezert mozda nekoj mami zatreba ideja.