Iako je u pitanju kultura koja veoma dobro uspeva na različitim vrstama tla, za uzgoj čičoke potrebno je pronaći ono koje je dovoljno rastresito i koje ima pH vrednost između 6 i 7,5. najviše joj odgovara vlaga, jer joj voda omogućava razvoj krtole i samog stabla. Međutim, uzgajivačima divljeg krompira savetuje se da obrate pažnju da se voda previše ne zadržava oko same biljke, kao i da se ne sadi na tlu na kojem je prethodno uzgajan suncokret.
Sadnja i uzgoj čičoke može da se obavlja u kasnu jesen ili početkom proleća, a za te potrebe najbolje je koristiti gomolje koje je težine oko 50 grama. Ovoj biljci potreban je kalijum, a njega možete da obezbedite kroz upotrebu prirodnih gnojiva, stajnjaka i komposta. Kada je u pitanju jesenja sadnja ne treba da vas brinu niske temperature, jer čičoka ima krtolu koja je veoma izdržljiva kada su u pitanju i ekstremne hladnoće sa kojima se suočava tokom zime.
Ono što može da predstavlja problem tokom sađenja čičoke tokom jeseni jesu razne vrste glodara koje se pojavljuju u ovom periodu, pa ukoliko ne možete da ih se rešite, preporučuje se da se odlučite za prolećnu sadnju.
Kada dođe period za vađenje krtola iz zemlje, a u pitanju je kraj oktobra ili početak vegetacije na proleće, potrebno je da se stabljike pokose i uklone, jer su one tada već suve. Potom se ručno ili putem posebne mehanizacije iz tla vadi divlji krompir. Pošto imaju veoma tanku potkožicu, koja se pri vađenju može lako oštetiti, savetuje se da se to radi što pažljivije. Kada je u pitanju optimalni prinos čičoke, on može da iznosi između 30 i 50 tona po hektaru.
Lekovita svojstva čičoke su brojna
Iako je prijatno slatkog ukusa, biljka čičoka sadrži i malu količinu kalorija. Tačnije, u njoj se nalazi oko 73 kalorije na 100 grama, što je dosta manja količina nego što je to slučaj kod domaćeg krompira. Ipak, ono što divlji krompir bitno razlikuje od domaćeg jeste to što obiluje inulinom. Ovu materiju nipošto ne treba poistovetiti sa insulinom, jer u pitanju je polisaharid koji se lako konvertuje u fruktozu (prirodni voćni šećer), a insulin je hormon.
Svaka krtola sadrži oko 25 procenata dragocenog inulina i on predstavlja svojevrsnu prirodnu zamenu za sintetičke probiotike, jer stimuliše razvoj korisnih crevnih bakterija, omogućava održavanje normalne ravnoteže crevne mikroflore i veoma lako je probavljiv.
Zbog svega toga, čičoka biljka se preporučuje protiv zatvora, kao i za smanjenje rizika od dobijanja raka debelog creva. Osim toga, inulin pogoduje pravilnom radu srca i reguliše krvni pritisak.
Njena krtola predstavlja bogat izvor minerala koji su veoma bitni za ljudski organizam i zdravlje, a najzastupljeniji su fosfor, kalijum, kalcijum, gvožđe, bakar i magnezijum.
Zanimljivo da je njen plod jedinstven po tome što 100 grama svežeg divljeg krompira sadrži 429 mg kalijuma, što predstavlja 9 odsto dnevnih potreba našeg organizma za ovom materijom. Kombinacija ovih lekovitih elemenata doprinosi boljem zdravlju kose, kostiju, zuba, a pomaže i ženama kod ublažavanja simptoma predmentrualnog sindroma.
Neugledni divlji krompir je prepun vitamina
Čičoka biljka i pored svoje pomalo neugledne pojave, nudi puno toga kada je u pitanju zdravlje. Naime u njoj su zastupljeni su vitamini C, D, kao i kompleks B vitamina i provitamin beta karoten. Iako njih nema u velikoj količini, oni uz karoten zajedno čine idealnu kombinaciju koja predstavlja prirodan antioksidans i time pomaže pri izbacivanju štetnih slobodnih radikala. Najprisutniji je tiamin, odnosno vitamin B1, kojeg ima 0,2 miligrama u 100 grama sveže čičokine krtole.
To predstavlja oko 13 procenata dnevne doze koja je potrebna našem organizmu da bi pravilno funkcionisali nervni sistem i mišići. Zbog toga divlji krompir pruža zaštitu od malignih bolesti, upalnih procesa, ali i sezonskih virusnih oboljenja, kijavice i kašlja, pa se čičoka kao lek sve češće upotrebljava u alternativnoj medicini.
Čičoku karakteriše visok nivo proteina, jer njena krtola sadrži više ove materije nego što je to slučaj sa drugim sličnim povrćem. Naime, u 100 grama divljeg krompira nalazi se 3 grama proteina, tačnije kompleks esencijalnih aminokiselina, gde se izdvajaju metionin, cistein i taurin, a uz njih nalazi se i značajna količina sumpora.
Pošto je biljka čičoka bogata vlaknima, omogućava nam pravilan rad creva i pomaže kod ublažavanja simptoma dijareje. Osim toga, ona daje više energije organizmu, doprinosi ubrzanju metabolizma i sagorevanja masti. Zbog toga se često preporučuje sportistima, jer pomaže razvoj i oporavak vezivnog tkiva u telu. .Izvanredna hrana za dijabetičare
Kao što smo već naveli, divlji krompir možete konzumirati svež, kuvan ili kao dodatak raznim jelima. A kako nam narodna izreka kaže da „zdravlje na usta ulazi“, tako i sva lekovita svojstva čičoke ispoljavaju se ukoliko se ona nađe na vašem stolu. Pošto ne dovodi ni do kakvih neželjenih efekata, možete je konzumirati u neograničenim količinama, svakog dana. u nastavku teksta ćemo vam reći protiv kojih bolesti se uspešno bori.
Kada je glikemijski indeks u pitanju, čičoka biljka na toj skali ima vrednost 50. To znači da je konzumacija ove namirnice, za razliku od domaćeg krompira, potpuno bezbedna za osobe koje boluju od dijabetesa, jer ne utiče na povećavanje nivoa šećera u krvi. Naprotiv, lekarske analize dokazale su da se ona može slobodno upotrebljavati u neograničenim količinama na dnevnom nivou, što za posledicu ima snižavanje nivoa šećera u krvi.
Posebno se savetuje da je osobe obolele od šećerne bolesti koriste svežu i sirovu, a najbolje u vidu salate, pošto se termičkom obradom gubi značajan deo lekovitih materija i minerala koji su bitni za borbu protiv simptoma ove bolesti. Zbog toga je ovo idealna hrana za dijabetičare.
Pomaže pri mršavljenju
Zbog činjenice da sadrži veliku količinu korisnih vlakana koje stvaraju osećaj sitosti, čičoka se preporučuje pri mršavljenju. Pošto, za razliku od krompira, ne sadrži skrob, a bogata je drugim vrednim hranljivim materijama, Ukoliko vam se redovno nalazi čičoka u ishrani, možete biti sigurni da ste na pravom putu da postepeno smanjite i na posletku uklonite neželjene masne naslage.
Čičoka biljka ublažava stomačne tegobe
Kod bolova u stomaku uzrokovanim smanjenom količinom hlorovodonične kiseline u želucu, umesto da posegnete za sintetičkim rešenjima i raznim tabletama, slobodno može da se upotrebi čičoka kao lek. Zahvaljujući tiaminu, koji sintetiše sve ugljene hidrate i proizvodi hlorovodoničnu kiselinu, čime se postiže normalan metabolizam proteina.
Smanjena količina želudačne kiseline predstavlja opasnost, jer se u tom slučaju razvijaju bakterije koje su opasne za probavni sistem, a za posledicu ima dijareju i nagli gubitak vode iz organizma. U ovom slučaju, najbolje je da se jede supa od čičoke, svakog dana sve dok simptomi potpuno nestanu.
Smanjuje povišene masnoće u krvi
Lekovita svojstva divljeg krompira, a posebno visok nivo kalijuma, omogućavaju normalizaciju nivoa holesterola i triglicerida u krvi. Preporučljivo je da ga konzumiraju osobe koje imaju probleme sa povišenom masnoćom u krvnim sudovima, a korisna je i za one koji imaju urođen rizik od dobijanja kardiovaskularnih oboljenja.
Jača koren kose i smanjuje opadanje
Obzirom da sadrži gvožđe, bakar i vitamin C, lekari često savetuju da se upotrebljava čičoka kao lek za probleme sa opadanjem kose. 100 grama sadrži 20 procenata dnevne količine ovih minerala koji su preko potrebni ukoliko imate slabu i tanku kosu sklonu lomljenju i opadanju. Gvožđe doprinosi boljem snabdevanju svih ćelija kiseonikom, a bakar daje čvrstoću dlaci, pa će samim tim i folikul biti zdraviji i stvaraće jaču kosu koja će biti jača i sjajnija.
