Brze kiflice za domacice pocetnice

Sastojci: 
250ml mlakog mleka 
250ml mlake vode 
1 kvasac 
200ml ulja 
1 kasika soli 
2 kasike secera 
1 prasak za pecivo 
malo margarina za premazivanje 
zumance i susam 
Pomesati mleko,secer i kvasac i ostaviti da nadodje 10ak minuta,pa zamesiti testo od svih sastojaka.Dobijeno testo podeliti na pola,pa opet na pola i tako dok se ne dobije 8 kuglica.4kuglice ostaviti sa strane.A 4 razvaljati na velicinu palacinke,3 premazati sa malo margarina, i stavljati jednu na drugu,a 4 samo staviti od gore i sve razvaljati u veliki krug koji se sece na 16 delova.Stavljati nadev po zelji i motati kiflice od sireg kraja prema uzem. Redjati ih u tepsiju koja je oblozena pek papirom,premazati od gore sa zumancetom u koji moze da se doda malo mleka,odozgo susam i ja pospem malo morske soli.Sa preostale 4 kuglice testa ponoviti postupak tako da na kraju ispadnu 32 kiflice. Cim se premazu sa zumancetom i pospu sa susamom odmah ih stavljati u rernu na 100 stepeni 10 minuta da se nadignu,a posle se poveca temperatura na 200 stepeni.Pecene premazati sa margarinom ili uljem,a i ne mora.Podelite recept sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

Sareni keksici

250 g brasna
1 kasicica praska za pecivo
150 g secera
125 g maslaca
1 vanilin secer
malo soli
1 jaje
Za tamno testo
1 kasika kakao praha
1 kasika secera
1 kasika mleka

Izmesati brasno, secer, vanilin secer i prasak za pecivo. Dodati jaje i maslac koji smo prethodno malo rastopili na tihoj vatri ( ali ne treba da se otopi do kraja), pa umesiti glatko testo. Testo podeliti na dva dela pa u jednu polovinu dodati mesavinu kakao praha, secera i mleka. Ako se testo lepi ostaviti ga da malo stoji na hladnom neko vreme.I svetlo i tamno testo razviti u jednake pravougaonike, pa jedan premazati belancetom i preko njega staviti drugi pravougaonik. Ponovo premazati belancetom i sve zaviti u rolat. Ostaviti da se malo ohladi da bi se lakse iseklo.

PLazma tortica-savrsena za rodjendane

Za kore:

9 jaja

9 kašika šećera

9 kašika neskvika

3 kašike ulja

9 kašika brašna

3 praška za pecivo

Za prvi fil:

1 kantica pavlake

300 g mlevenog plazma keksa

250 g šećera u prahu

Za drugi fil:

1/2 kg krem šlaga od vanile

4,5 dl kisele vode

Za prelivanje:

4 dl čokoladnog mleka

Za premazivanje:

2 kesice šlaga

mutite 3 belanca sa 3 kašike šećera, dodajte jedno po jedno 3 žumanca, i dalje mutite pa dodajte 1 kašiku ulja i 3 velike kašike neskvika.3 kašike brašna pomešajte sa jednim praškom za pecivo pa dodajte u prethodnu smesu polako mešajući varjačom. Izlijte u podmazan pleh i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni 15 minuta
.Napravite 3 ovakve kore. Kada se ohlade kore svaku preliti čokoladnim mlekom.
Za prvi fil umutite varjačom 1 kanticu pavlake sa 250 g prah šećera i 300 g mlevene plazme
.Za drugi fil penasto umutite 1/2 kg šlaga sa 4,5 dl kisele vode.

Ređajte koru, premažite je 1/3 prvog fila pa 1/3 drugog fila mala razlika je u boji fila tako da je svejedno sto se tice fila kako cete redati.Stavite drugu koru pa opet 1/3 prvog fila pa 1/3 drugog fila pa treću koru i 1/3 prvog pa 1/3 drugog fila.
 Od gore i sa strane celu tortu premažite sa još 2 penasto umućena šlaga.
Ukrasite po želji.Podelite recept sa prijateljima na fb jer je torta izdasna i ima je dosta,mozda nekoj mami zatreba za rodjendan ideja.Recept za najlepsu sladoled tortu koja se ne pece imate OVDE.Recept za najlepsu cokoladnu vocnu tortu koja se ne pece imate OVDE.Recepte za 6 kremastih torti imate OVDE

Lepi jova voli svetlost ne voli velike saksije

Lepi jova je atraktivna biljka koja mami poglede svojim bojama – belim, roze, ljubičastim, svetlocrvenim i purpurnocrvenim nijansama, ali i oblikom stabla

Impatiens, vodenika ili lepi jova, kako ga naš narod naziva, poreklom je sa Zanzibara i lako se održava jer uspeva i u zatvorenom i otvorenom prostoru. Žbunast je i može da naraste do 70 cm, ali je dekorativniji i ima više cvetova dok je mali. Iako je dugogodišnja biljka, treba je svake ili svake druge godine razmnožiti, jer će biti lepša i imaće pravilniji grm.

Pravilna nega Biljka cveta celo leto, a ponekad i u jesen. Da bi cvetala, treba joj dosta svetlosti, a odgovara joj temperatura oko 18 stepeni. Velike vrućine ne podnosi, kao ni niske temperature. Leti je treba obilnije zalivati, a zimi držati skoro suvom. Nikako je ne prskajte vodom, jer ćete na taj način oštetiti njene prelepe cvetove i listove. Prašinu joj skidajte mekom krpom, a potrebno je i da je često prihranjujete razređenim tečnim đubrivom. Lepi jova se presađuje u proleće, u slučaju da mu korenje izlazi iz saksije ili da je iscrpljen i bled. Ne sadi se u veliku saksiju, bolje je da cveta u manjoj, a ako biljka nepravilno cveta, treba je orezati 8-10 cm od zemlje, što će brzo poterati nove listove. Lako se razmnožava, tako da za kratko vreme možete imati pune saksije ove biljke.Podelite sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba ovaj tekst.

Limunada sirup

Izvrstan sirup
Limunada – sirup
1 kg limuna
1 kg šećera
50 g limunska kiseline
5 litara vode

Limun dobro oprati i zajedno sa korom narezati na tanke ploške u veći lonac ili zdjelu. Zaliti sa 5 litara vode i tako ostaviti 24 sata na hladnom. Tako odstajali limun dobro iscjediti kroz gusto cjedilo u posebnu posudu i zaliti sa tom istom vodom u kojoj je stajao.. Zatim dodati šećer i limunsku kiselinu i dobro izmješati da se šećer otopi. Izliti limunadu u stakle boce i držati u hladnjaku. Limunada se pije razrijeđena sa vodom (kao sok-sirup).Budući da nema nikakvih konzervansa limunadu je potrebno držati u hladnjaku.Sluziti ga uz kolacic i kafu i uzivati.

Prkos -rezancici-tuzni kad nema sunca-nega i razmnozavanje

Prkos, poznat i pod nazivom rezancici je veoma otporna baštenska biljka. Prkosi svim vremenskim, ali i drugim nepovoljnim uslovima. Cveta neprekidno, od juna do prvih mrazeva. Cvetovi prelepih boja se otvaraju na suncu i unose vedrinu u eksterijer doma.

Foto: Wikipedia Foto: Wikipedia

Cvetovi prkosa su jednostruki ili puni, u raznim bojama: beli, žuti, narandžasti, ružičasti, crveni, ljubičasti, a same latice talasaste ili ravne. Preko noći i kada je oblačno cvetovi se zatvaraju.

Prkos ima crvenkastu zeljastu stabljiku i igličaste, mesnate, kratke listiće. Poraste u visinu od 10 do 15 santimetara.

Povoljno vreme za sađenje prkosa, iz semena ili sadnica su mart i april. Sadi se u kamenjare, cvetne gredice, ili u cvetne leje u vrtovima. Na sunčanim terasama, balkonima ili prozorima može da se gaji i u saksiji, žardinjeri, sandučiću.

Prkos ne zahteva plodno zemljište. Najbolje uspeva na sunčanom svetlom mestu, na peskovitom i dobro drenažnom zemljištu. Ako se sadi u posude, treba da se obezbedi dobra drenaža, na dno postave komadići cigle i kamenčići sa peskom.

Prkos se razmnožava semenom. Seme se baca na zemlju, a zatim se tako posejano seme prekrije tankim slojem zemljišta i zalije. Nakon nekoliko dana pojavljuju se izdanci koji se malo razređuju kada porastu. Ova biljka se i sama razmnožava. U vrtu gde padne seme, koje može da preživi zimske uslove, prkos će nići i sledeće godine samo malo kasnije, tek u maju. Ako neko želi da iskoreni ove biljke nastaje mali problem, jer jako osipaju seme, i potrebno je nekoliko godina da se iskorene do kraja. Zalivanje prkosa je retko, eventualno preko leta za vreme velikih vrućina.Podelite sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

Kadifica nega uzgoj razmnozavanje i lekovitost

Kadifa, latinski naziv (Tagetes) vodi poreklo iz dalekog Meksika, mada se ova ukrasn biljka već dugo gaji na području Evrope i celog sveta. Jednogodišnja je biljka i jedna od najomiljenijih biljaka cvetnica u baštama. Vrste kadife dele se ne visoke i niske. Niske vrste su bogodne za uzgoj u bašti, imaju manje stablo i sitnije cvetove, visoke vrste kadife se koriste u cvećarskom poslu, kao rezani cvetovi, a mogu se gajiti i u bašti ili na balkonu uz posebnu negu. Listovi kadife podsećaju na listove paprati, a cvetovi su slični plišu po teksturi i u raznim bojama.

Kada cveta kadifa

Kadifa dugo cveta pa će Vas ovo cveće veselim bojama i cvetovima uveseljavati od početka juna pa sve do ranih prvih mrazeva. Kada se gaju u vrtu, obično se seje uz ivičnjake. Kadifa cveta u svim žutim i narandžastim nijansama, a ima i onih sa prošaranim cvetovima. Više vrste kadife daju krupnije cvetove, velike i do 12 cm, dok niže vrste daju cvetove veličine od 4 do 5 santimetara. Cvetovi mogu biti jednostavnije građe, ali ima i vrsta sa duplim cvetovima. Ranije vrste kadife imale su veoma jak miris, pa su ih naše bake zvale “smrdljivci” . Novije vrste kadife ipak se odlikuju slabijim mirisom.

Razmnožavanje

Razmnožavanje kadife obavlje se semenom. Seme je smešteno u čauri koje je posle cvetanja lako sakupiti. Seje se od meseca marta do aprila, najpre u posebna klijališta, ali u slučaju da je temperatura iznad devet stepeni, može se sejati i direktno u zemlju. Kadifa je iz roda biljaka koje su jako su otporne i nezahtevne. Klijavost semena je veoma dobra, statistika kaže da 95% semenki daje biljku. Tako da ne treba da brinete o količini semenja.

Uzgoj i nega

Kadifa voli uobičajenu zemlju iz bašte i položaj na suncu. Tako će lepo izrasti u žbuniće visine i do 70 cm. Ali visina zavisi i od vrste koju smo posejali, odnosno izabrali. Ako želimo visoku kadifu, moramo joj osigurati podupirače, kako se zbog kiše i vetra ne bi polomila. Kadifa se seje na razmaku od 20-30 cm, samostalno, ali može da opstane i u kombinaciji sa drugim cvetnicama. Tako ćete imati zanimljiviji “baštenski aranžman”.

Održavanje

Kadifa je vrlo zahvalna za negovanje i održavanje. Sa kadifom nema mnogo posla ni brige. Jednostavno, treba redovno skidati osušene cvetove, i kadifa će nastaviti da buja, cveta i bude poseban ukras u Vašem vrtu. Ne zaboravite redovno zalivanje, naročito tokom leta.

Kadifa kao lek Kadifa ne spada u klasično lekovito bilje, ali je poznato dejstvo čaja od kadife u borbi protiv smanjenja mioma na materici. Bolesti Iako je zahvalna biljka koja ne zahteva posebnu negu, kadifa ipak nije previše otporna na napade puževa. Za ove napasti postoje posebni preparati koje možete kupiti. Možete probati i da po zemlji oko kadife pospete malo pepela od drva.

Za ljubitelje cokolade

Kore 6 jaja 5 kasika secera 3 kasike brasna 2 kasike kakao 1kasika ulja ispeci ovakve dve kore u ovom slucaju 4 a mozete uzeti i kupovne nisu skupe

fil. 5 jaja 250 g secera u prahu 1 margarin i 250 grama cokolade Milke

Umutiti zumanca i 200 grama secera u prahu dodati otoplnjenu cokoladu i izmiksati zatim dodati margarin i sve uzmiksati posebno umutiti belenca i 50 grama secera u prahu i to polako dodati u cokoladni fil kasiku po kasiku i redjati kora cokoladni fil gore moze glazura moze samo slag .Tortu ostaviti da odstoji da bi se stegao fil,Ukrasiti po zelji.Torta je odlicna za decije rpdjendane ,podelite recept na fb mozda nekoj mami zatreba ideja.

Domaci cvetak

1/2 kvasca

4dl vode

1 kašika šećera

1 kašika soli

1dl ulja

brašna toliko da se umesi mekano testo a da se ne lepi za ruke.

Priprema: Kvasac razmutiti u vodi sa šećerom, dodati malo brašna pa sve izmešati. Postepeno dodavati brašno i mešati. Kad se zgusne dodati 0, 5dl ulja i so pa nastaviti da dodavanjem brašna. Kad već testo ne može da se meša onda ga izmesiti rukom. Treba da vam je mekano testo a da se ne lepi za ruke. Na kraju dodati ostatak ulja, možda i nije potrebno sve, dodajte pola od preostalog i još malo prebacite testo al da ostane pouljeno. Poklopite krpom i ostavite 10ak miuta. Kad je testo odstajalo stavite ga na radnu površinu i napravite rolat koji isecete na 6-7 jednakih delova Gotove loptice slazite u tepsiju ili serpu okolo i jednu stavite u sredinu da lici na cvet Pleh sa kuglicama premažite jajetom. Stavite u rernu da odstoji 15minuta, da naraste.Cvetu treba otprilike 25 – 30 minuta da se ispeče.

Slavsko zito obavezno na Slavskoj trpezi -recept

 

 500 gr zita
500 gr prah secera
500 gr mljevenih oraha
malo muskatnog oraha ili drugog mirisa po zelji

Zito potopiti u toku noci, isprati i skuhati. Kada se ohladi samljeti na masini za meso (dva puta). Dobro zamjesiti sa prah secerom. Dodati mljevene orahe i miris po volji : malo muscatnog oraha (rendanog na sitno rende) ili vanil secer ili karanfilic ili rum. Sve dobro izmjesati i ukrasiti mljevenim orasima i po volji cijelim jezgrama oraha ili kao ja napraviti cvetic.Slavska trpeza ne moze ni da prodje bez Slavskog hleba recept za njega imate ovde .Podelite recept na svoj fb idu slave mozda neka mlada domacica ne zna recept pa joj zatreba.

Dragoljub=lekovito cvece

Jedan od najjačih prirodnih antibiotika i izuzetno je lekovit. Leči astmu, bronhitis, bolesti bubrega, mokraćnih kanala, šećernu bolestJEDNA od popularnijih letnjih biljaka je i dragoljub (Tropaeolum majus) koja nije samo lepa i ukrasna, već je pre svega izuzetno lekovita.

Dragoljub je jednogodišnja zeljasta biljka poreklom iz Južne Amerike - Bolivije, Ekvadora, Kolumbije i Perua, gde se dugo koristio za lečenje rana. Tamošnji stanovnici bi ga stavljali na rane i na taj način sprečavali infekcije. U 16. veku donet je u Evropu. Na našim prostorima se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno je narodno cveće, što se može zaključiti i po imenu. Voli topla i suncem obasjana mesta.

Poznat je i po drugim narodnim imenima: alčašica, veći dragoljub, dragomilje, lazibube, latinče, mlatifa, ljubidrag, penjalica, slak.

Listovi su gotovo okrugli, na dugim drškama i sa izraženom nervaturom. Cvetovi su krupni, upadljive žutonarandžaste boje, prošarani crvenim prugama. Plod je suv, deli se na tri dela, u svakom ima po jedno seme. Cveta leti. Koriste se svež list i zrelo seme. Sadrži sumporni heterozid glikotropeolozid i enzim mirozin pod čijim se dejstvom, u prisustvu vode, ovaj heterozid razlaže na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragoljubu ima još smole, pektina, gume, tanina, raznih šećera i mnogo vitamina C.

Od davnina se koristi u narodnoj medicini. Dragoljub je jedan od najjačih prirodnih antibiotika, a deluje i antifungicidno, antiseptički, antibakterijski, kao diuretik i laksativ. Poslednjih godina je dokazano da svi delovi biljke deluju antibiotski i povećavaju otpornost organizma. U tu svrhu koriste se tinktura i sveže ceđen sok biljke.

Među ukrasnim, lekovitim i začinskim biljkama koje se seju sa povrćem i voćem da ih zaštite jer stvaraju fitonicidne materije koje su smrt za mnoge mikroorganizme, odbijaju štetočine i izazivače bolesti je i dragoljub. Tera biljne vaši, belu mušicu i leptira kupusara i zbog toga bi trebalo da se seje ispod voćaka napadnutih biljnim vašima i pored kupusnjača. Deluje slično drugim biljkama koje takođe imaju sumpornih heterozida, kao što su ren ili rotkva. Sve više se koristi kao vitaminska salata koju zbog obilja vitamina treba jesti svakodnevno ili piti sok (10 do 15 g dnevno) isceđenog iz svežeg lišća dragoljuba. U narodnoj medicini dokazano je da može da se koristi za lečenje: - bolesti respiratornog sistema: astme, bronhitisa, tvrdokorne sluzi, upalnih stanja, kašlja, prehlade, gripe, emfizema pluća Pomaže kod bronhijalne astme Protiv proširenja pluća kod bronhijalne astme pomaže, a posebno kod izbacivanja ispljuvka tinktura od cele biljke dragoljuba (bez korena). Na svakih 100 g 96% jakog alkohola stavi se u bocu jedna kašika usitnjenog lista divljeg dragoljuba, koji treba da stoji 6-8 dana. Nakon toga se ocedi i uzima, razređen s malo vode, dva do tri puta dnevno po jednu kašičica. - bolesti bubrega, mokraćnih kanala, kao što su infekcije i upalna stanja, zastoj mokraće, bolesti kose i temena glave - bolesti kože, za ispiranje raznih kožnih povreda, kožnih nečistoća, opekotina, osipa - bolesti jetre i žuči - slab rad i slabo lučenje. - bolesti i upale oka - za regulisanje menstruacije - šećerne bolesti - za jačanje polnog nagona u muškaraca - neki travari tvrde da leči i rak Dragoljub sadrži sumporasto ulje koje je vrlo korisno kod proširenih pluća i zagnojenih plućnih žlezda i izbacivanja šlajma. Uzima se u obliku alkoholne tinkture tri puta dnevno po malu kašičicu, razređeno s malo vode. Dragoljub luči mokraću, podstiče životnu snagu. Vrlo je dobar za spoljnu upotrebu - protiv kožne bolesti.Svako domaćinstvo bi trebalo da gaji dragoljub, čak i oni koji nemaju baštu, jer se može gajiti na balkonu i u sobi pored prozora (zimi). Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima veliki značaj kao preventivno sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba uništava mnoge zarazne klice. U istu svrhu može da se koristi i seme: 5 do 10 g semena se sitno istuca, doda vode i posle dva sata se popije sa nekim voćnim sokom. Iako su sveži listovi i cvetovi najlekovitiji, list i cvet dragoljuba sačuvaćete i za zimu ako ih odmah posle branja sušite na toplom, senovitom mestu. Čaj za kožna i očna oboljenja - 1 čajna kašika lišća - 2 dl vode Vrućom vodom preliti lišće, poklopiti i nakon pola sata procediti. Piti 2-3 šoljice u toku dana. Za obloge i ispiranje stavlja se 1 kašičica bilja na 2 dl vode.Podelite tekst sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

Brza torta sa jagodama ne pece se

za koru 

Zamesite mleveni Plazma keks 600g sa 250 gr šećera u prahu, 1 margarinom i  jednom casom gaziranog soka od narandže. Rastanjite podlogu na četvrtastoj tacni ili u kalupu.za fil skuvati dva pudinga od vanile i kad se ohladi umesati jedan izradjen margarin,Na koru staviti fil na njega jagode,
Umutiti slag i staviti gore ukrasiti po zelji

Rodjendanska piskota torta

420 g piskota

6 jaja

350 g prah secera

250 g putera

200 g cokolade

200 g samlevenih, pecenih, lesnjaka

slag ili slatka pavlaka za premazivanje torte

mlako mleko za namakanje piskota, malo ruma

Serpu od 5l obloziti aluminijumskom folijom, te piskote provuci kroz mlako mleko sa dodatkom ruma (rum mozete izbaciti, po zelji ) i obloziti piskotama dno i ivice serpe. zumanaca ukuvati na pari sa 6 kasika prah secera i ohladiti. Posebno umutiti puter sa 100 g prah secera. 6 belanaca umutiti u cvrstu masu sa ostatkom prah secera. Sve tri mase spojiti u jednu i dodati otopljenu cokoladu i lesnjake. Ovu masu preliti preko piskota i ostaviti u frizideru da se hladi. Kad se masa stegla, piskote koje vire, odnosno krajevi, treba da se odseku i stave preko fila. Tortu okrenuti na tacnu i premazati slagom ili slatkom pavlakom.Ukrasiti po zelji sa spricom ili stavite omiljenu sliku crtanog junaka vaseg deteta.Podelite recept sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.

Vinov list za zimu -za sarmu

Vinov list ostavlja se kada lisce u prolece pocinje da biva dovoljno veliko za savijanje sarmi. Ubrati lisce, oprati, dobro od vode osusiti, pa svaki list soliti i praviti tako jednu vezu od 15-ak listova. Sad vezu uviti kao palacinku i sloziti u teglu. U jednu teglu moze da stane i 2 do 3 kg lisca.Ja sam imala ove male jer sam sve vece potrosila za ajvar i pekmez. Ovo ponavljati jos dva dana, jer list posle kratkog vremena onako usoljen spada. 

ukrstiti preko lisca dva prutica od loze, naliti u teglu cisto belo vino, povezati i tako ostaviti. Ako posle vino usahne, doliti teglu ponovo vinom. Ovako ostavljeno lisce traje do meseca maja, tj do novoga lisca.Podelite recept na svoj fb mozda nekom zatreba.

Mindjusica -fuksija-nega i razmnozavanje

Minđušica ili fuksija vodi poreklo iz Južne i Centralne Amerike. Krajem 18. veka preneta je iz Čilea najpre u Englesku, a zatim i u druge evropske zemlje. Možemo je uzgajati kao sobnu biljku ili na balkonu, u visećim loncima i žardinjerama. Zbog izuzetno bogatih i raskošnih cvetova opravdano je nazivaju kraljicom balkona. Ako je uzgajamo kao kućnu biljku, potrebno ju je staviti blizu zapadnog ili istočnog prozora, ali ne na direktno sunce. Ukoliko je napolju, odgovara joj polusenka ili svetlo mesto zaštićeno od najjačeg podnevnog sunca.Osvetljenje - Fuksije jarkih boja traže sunčana mesta zaštićena od podnevnog sunca, dok vrstama nežnijih boja više odgovara polusenovito mesto sa difuznim svetlom.Zalivanje i vlažnost - Tokom proleća minđušica se često zaliva. U letnjim mesecima zaliva se svakodnevno (po potrebi i dva puta dnevno, ukoliko je u saksiji), uz obavezno orošavanje. Ne sme se dozvoliti da se zemlja sasvim isuši, jer fuksije ne podnose nedostatak vode. Međutim, zemlja ne sme da bude ni previše vlažna.

Provetravanje - Biljka traži dobro provetrene prostorije, ali ne podnosi promaju. U kasno proleće ili početkom leta minđušicu možete izneti na balkon zaštićen od vetra.

Prihrana - Minđušicu treba đubriti od februara do avgusta tečnim mineralnim đubrivom za balkonske biljke.

Orezivanje - Sve ogoljene stabljike potrebno je ukloniti na proleće, a ostale skratiti na dva lisna para, što će stimulisati rast novih izdanaka na kojima će se formirati cvetovi. Redovnim orezivanjem i oblikovanjem dobija se željeni oblik i obilno cvetanje. Biljku je neophodno presaditi u za dva broja veću saksiju. Supstrat za presađivanje treba da se sastoji od humusne zemlje, jednog dela gline i grubog peska. Na dnu saksije obavezno stavite drenažni sloj. Odstranjivanjem precvetalih cvetova podstičete stvaranje novih cvetnih pupoljaka.Razmnožavanje - Posle prolećnog orezivanja reznice možete koristiti za razmnožavanje. Reznice se mogu ožiliti u vodi ili u rastresitom supstratu. Po puštanju korenčića reznice zasaditi u saksiju (u mešavinu koja se sastoji od dva dela gline i jednog dela krupnog peska i treseta, ili baštenske zemlje). Mladi izdanci minđušice cvetaju iste godine. Kod mladih biljaka otkidaju se izrasli vrhovi radi dobijanja grmastog oblika. Problemi - Najčešći uzrok opadanja listova su topao i suv vazduh, kao i nedostatak vlage u zemljištu. Zbog toga je potrebno da biljku redovno orošavate i zalivate. Razlozi koji mogu da dovedu do opadanja cvetnih pupoljaka su i nepravilno zalivanje (previše ili premalo vode), slabo osvetljenje, visoka temperatura ili premeštanje saksije s jednog mesta na drugo. Pojava smeđih mrlja na rubovima lista znak je preteranog zalivanja ili hladnoće.Podelite sa prijateljima na fb ovaj tekst mozda zatreba nekoj prijateljici.