Pravoslavni hrišćani obeležavaju Veliki petak u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist raspet na krstu na Golgoti. Smatra se najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima.Takođe, od Velikog četvrtka do Vaskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti. Na Veliki petak se u hramovima iznosi plaštanica na posebno ukrašen sto koji simboliše grob Hristov, ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.
Za hrišćane ovo je dan velike žalosti, te se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući. Jedino što se radi jeste farbanje uskršnjih jaja i to po pravilu crvenom bojom koja simboliše prolivenu krv Hristovu.Hristos je vaskrsenjem sjedinio zemaljski svet i raj, a u raj pre svih drugih primio pokajanog razbojnika, dajući svima nama nadu da naše življenje u pokajanju nije uzaludno. Ugledajući se na Hrista, na ovaj dan oprostimo onima koji su se o nas ogrešili, ako su se za to iskreno pokajali.
Ovoga dana, kao i na svako crveno slovo, strogo su zabranjeni radovi u kući. Međutim, u nekim krajevima Srbije ljudi veruju da se voće najbolje kalemi baš ovog dana jer se “primi sve što se tog dana nakalemi”.Podelite tekst sa prijateljima na fb mozda nekom zatreba.Sta se radi sa prvim ofarbanim jajetom cuvarkucom imate kad kliknete OVDE
